.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3683/2025
18.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., vlasnika bivše Trgovinsko – komisione radnje ,,VV“ BB, čiji je punomoćnik Snežana Ristić Rašanin, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5399/23 od 08.11.2024. godine, u sednici održanoj 18.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5399/23 od 08.11.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5399/23 od 08.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2608/20 od 26.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da joj na ime naknade štete na ime troškova prevoza za period od septembra 2009. godine do novembra 2010. godine, isplati ukupan iznos od 33.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.10.2014. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi na naknadu štete na ime troškova prevoza preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 68.880,00 dinara za iznos od još 35.340,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.10.2014. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime razlike zarade isplati i to za 2009. godinu za period od marta 2009. godine do decembra 2009. godine, pojedinačne iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate, za 2010. godinu, i to od januara 2010. do novembra 2010. godine, pojedinačne iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati za decembar 2010. i za period od januara 2011. godine do maja 2011. godine pojedinačne iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom azteznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačog iznosa do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 340.428,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5399/23 od 08.11.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava koja je za posledicu imala pogrešno utvrđeno činjenično stanje u odnosu na deo tužbenog zahteva koji se odnosi na troškove prevoza, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen a delimično odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete na ime troškova prevoza, na ime razlike zarade i zbog nezakonitog otkaza, a o osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno je u skladu sa odredbama relevantog materijalnog prava – Zakona o radu, pri čemu se navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke u kojima su sudovi drugačije odlučivali u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.04.2012. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 114.387,79 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
