U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Komunalac“ iz ..., čiji je punomoćnik BB, diplomirani pravnik, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/17 od 20.09.2017. godine, u sednici održanoj 27.12.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/17 od 20.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 330/16 od 01.06.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. 482 od 05.03.2014. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 04.04.2005. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da mu plati troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za 8 procentnih poena i to od donošenja prvostepene presude do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 3.796,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2135/17 od 20.09.2017. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog svih zakonskih razloga.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom se određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog obavljao poslove ... . VV, neposredni rukovodilac tužioca, 02.10.2013. godine podneo je protiv tužioca tri prijave o kršenju radne discipline – odlaska sa posla pre isteka radnog vremena 21.09, 22.09. i 26.09.2013. godine. Aktom br. ... od 07.10.2013. godine tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 70. stav 1. alineja 1. Pravilnika o radu tuženog uz obaveštenje da će tuženi tužiocu otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako tužilac u roku od godinu dana od dana prijema upozorenja, ponovo učini istu ili sličnu povredu radne discipline. Zbog povrede radne discipline iz člana 70. stav 1. alineja 1. i 3. Pravilnika o radu tuženog, učinjene u periodu od 14.12.2013. godine do 20.02.2014. godine, protiv tužioca je podneto sedam prijava, sve zbog napuštanja radnog mesta pre isteka radnog vremena. Spornim rešenjem tuženog od 05.03.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, zbog povrede radne discipline iz člana 70. stav 1. alineja 1. i 3. Pravilnika o radu od 28.04.2005. godine, jer je 14. i 15.12.2013. godine i 01.01, 02.01, 19.01, 10.02. i 13.02.2014. godine napustio radno mesto, bez odobrenja, pre isteka radnog vremena.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 61/05, 54/09 i 32/13) u vezi sa članom 70. stav 1. alineja 1. i 3. Pavilnika o radu tuženog, kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 70. stav 1. Pravilnika o radu tuženog od 28.04.2005. godine propisano je da se pod nepoštovanjem radne discipline smatra zakašnjavanje na posao ili odlazak sa posla pre isteka radnog vremena više od dva puta mesečno (alineja 1) i napuštanje poslova na koje je zaposleni raspoređen u toku radnog vremena bez odobrenja više od tri puta u toku dva meseca uzastopno (alineja 3).

Za postojanje navedenog otkaznog razloga, pored utvrđenih radnji povrede radne discipline i krivice zaposlenog, potrebno je da poslodavac sprovede zakonit postupak otkazivanja u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu, kojim je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1)-6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 3. člana 180. propisano da ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

U konkretnom slučaju tuženi je na osnovu člana 180. stav 3. Zakona o radu doneo upozorenje od 07.10.2013. godine u kome su navedena tri dana u septembru 2013. godine, kada je tužilac bez odobrenja napustio posao pre isteka radnog vremena, za koju povredu radne discipline je tuženi našao da nije dovoljan razlog za otkazivanje ugovora o radu, pa je istim aktom obavestio tužioca da će mu se otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja. Pravno dejstvo upozorenja iz člana 180. stav 3. Zakona o radu je u tome da se zaposlenom samo stavi do znanja da će mu se za ponovljenu istu ili sličnu povredu radne obaveze ili ponovljeno isto ili slično nepoštovanje radne discipline otkazati ugovor o radu, što znači da poslodavac ne može otkazati ugovor o radu zbog radnje zaposlenog koja je sadržana u upozorenju, već samo zbog novih radnji ili ponašanja zaposlenog (koje u momentu donošenja upozorenja i ne postoje). U ovom slučaju te ponovljene radnje povrede radne discipline su radnje tužioca od 14.12, 15.12.2013. godine, 01.01, 02.01, 19.01, 10.02. i 13.02.2014. godine, kada je tužilac napustio radno mesto, bez dozvole neposrednog rukovodioca, pre isteka radnog vremena. Kako je tužilac učinio istu povredu radne dicipline, više puta u dva uzastopna meseca, nastao je osnov za donošenje spornog rešenja od 05.03.2014. godine kojim je tuženi tužiocu otkazao ugovor o radu, bez ponovnog upozorenja, na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu u vezi sa članom 70. stav 1. alineja 1. i 3. Pavilnika o radu tuženog.

Revizijskim navodima se ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo iz člana 185. Zakona o radu, jer upozorenje od 07.10.2013. godine nije dostavljeno tužiocu, a osim toga, sudovi nisu utvrdili da je tužilac učinio radnje koje su mu stavljene na teret. Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim. Naime, upozorenje od 07.10.2013. godine sadrži belešku da je tužilac odbio prijem 08.10.2013. godine, pa je tog dana sačinjena posebna službena beleška (da je tužilac odbio prijem) koju su potpisali BB, rukovodilac službe ..., GG, referent za ... i VV, poslovođa na ..., posle čega je upozorenje tužiocu poslato preporučenom pošiljkom na kućnu adresu, a kako je prijem te pošiljke potpisala supruga tužioca, a ne tužilac, tuženi je sačinio novu službenu belešku 29.10.2013. godine sa istim potpisnicima, pa je upozorenje stavljeno na oglasnu tablu 29.10.2013. godine, čime je, po oceni revizijskog suda, pravilno primenjen član 185. Zakona o radu kojim je propisano dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu. Osim toga, ispitujući istinitost činjeničnog opisa spornog rešenja od 05.03.2014. godine, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je tužilac učinio radnje koje su mu stavljene na teret.

Imajući u vidu navedeno, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da postoje protivpravne radnje tužioca kojima je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu, zbog čega je sporno rešenje zakonito.

Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, tuženi nije u obavezi da ga vrati na rad, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić