.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3704/2019
13.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Pavle Videnović, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za kulturu Dimitrovgrad, koga zastupa Slobodan Ž. Ćirić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 260/2019 od 02.08.2019. godine, u sednici održanoj 13.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 260/2019 od 02.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 260/2019 od 02.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu P1 98/18 od 19.11.2018. godine. Tom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog br. ... od 26.02.2018. godine, a tuženi obaveže da tužioca vrati na rad na radno mesto ..., .... – ... i prizna mu sva prava iz radnog odnosa za vreme udaljenja sa rada. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 89.750,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ..., ... – ... . Prema odluci o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u organizacionim oblicima lokalne samouprave Opštine Dimitrovgrad od 11.09.2017. godine, prema kojoj je kod tuženog moglo da radi ukupno 10 zaposlenih na neodređeno vreme (dva manje nego do tada), tuženi je doneo odluku o usvajanju Programa racionalizacije od 02.10.2017. godine po kome se ''racionalizuju'' dva radna mesta i to zaposleni na ... i manipulant u galeriji. Zatim je tuženi 16.11.2017. godine doneo novi akt o unutrašnjoj organizaciji – Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka, kojim je broj izvršilačkih radnih mesta smanjen sa 12 na 10, a poslovi ''..., ... – ...'' koje je obavljao tužilac, nisu sistematizovani, već su pripojeni poslovima ''...''. Stoga je pobijanim rešenjem od 26.02.2018. godine, tužiocu usled organizacionih promena otkazan ugovor o radu, a radni odnos prestao sa 28.02.2018. godine, uz isplatu otpremnine od 224.660,97 dinara.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca odbili kao neosnovan. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Naime, odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u Javnom sektoru (''Službeni glasnik RS'' br. 68/15, 85/15), uređen je način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih. Članom 6. navedenog zakona, propisano je da na osnovu akta Vlade Republike Srbije iz člana 4. ovog zakona, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno skupština jedinica lokalne samouprave, svojim aktom utvrđuje maksimalni broj zaposlenih za svaki organizacioni oblik u sistemu autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
Kako je SO Dimitrovgrad kao nadležna skupština jedinice lokalne samouprave, odlukom od 11.09.2017. godine, utvrdila da kod tuženog može da radi ukupno 10 zaposlenih na neodređeno vreme, pravilno je tuženi nakon usvajanja programa racionalizacije, doneo novi akt o unutrašnjoj organizaciji – Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kojim je broj izvršilačkih radnih mesta smanjio sa 12 na 10. Tim pravilnikom nije sistematizovano, (brisano je) radno mesto ''...'' na kome je tužilac radio, a poslovi tog radnog mesta pripojeni su poslovima ''...''. Imajući u vidu da je radno mesto na kome je tužilac radio ukinuto, jer su navedeni poslovi imali povremen karakter i obavljali su se samo u vreme održavanja manifestacija čiji je organizator tuženi, pravilno su sudovi zaključili da je tužiocu nakon isplate otpremnine ugovor o radu zakonito otkazan na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Tužilac u reviziji ponavlja da su poslovi ... dodeljeni ... koji ne poseduje potrebna stručna znanja elektrotehničara, koje on poseduje, ali sud nije ovlašćen da preispituje opravdanost i celishodnost rešenja sadržanih u opštem aktu tuženog, vezano za ocenu broja potrebnih radnih mesta i uslove za njihovo obavljanje, kako su to pravilno ocenili i nižestepeni sudovi.
Ostalim navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
