.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3705/2019
29.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog spora tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Jovanović Biljana advokat iz ..., protiv tuženog „BB.“ Ogranak BB. Serbia, ..., Ogranak stranog pravnog lica BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Zdravković advokat iz ..., radi isplate potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 2722/2018 od 24.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 29.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 2722/2018 od 24.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 2722/2018 od 24.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog Suda u Nišu P1 br. 1777/15 od 11.05.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće zarade koja tužiocu pripada po ugovorima o radu, normativnim aktima tuženog i Zakonu o radu, za period od 02.04.2012. godine do 02.07.2013. godine isplati iznos od 15.895,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od 6.-og u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate, kao i da mu na ime naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla za period od 02.04.2012. godine do 02.07.2013. godine isplati iznos od 11.718,00 dinara za zakonskom zateznom kamatom počev od 6.-og u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da na utvrđene iznose razlike u zaradi iz stava prvog izreke u ime i za račun tužioca izvrši uplatu svih vrsta poreza i doprinosa prema odgovarajućim institucijama i fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja po stopi koja važi u momentu obračuna i uplate. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 163.340,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 160.500,00 dinara počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime neisplaćene zarade za prekovremeni rad za period od 02.04.2012. do 02.07.2013. godine isplati iznos od 194.023,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 br. 2722/2018 od 24.05.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog Suda u Nišu P1 br. 1777/15 od 11.05.2018. godine u stavu četvrtom izreke. Preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade troškova postupka ukupan iznos od 67.840,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 65.000,00 dinara počev od dana izvršnosti pa do isplate. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetnoj dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava. U nižestepenim presudama izražen je stav, da je tužilac svoj zahtev za isplatu uvećene zarade za prekovremeni rad temeljio na svom iskazu, iskazu svedoka saslušanih u postupku, dok je tuženi dostavio evidenciju prisustva na radu (karnete koji predstavljaju zvaničnu evidenciju prisustva na radu potpisanu od strane ovlašćenog lica, obračunske liste koje sadrže podatke indentične u navedenim karnetima) koja prikazuje ostvarene časove prekovremenog rada u manjem obimu od onog za koji tužilac tvrdi da postoje, koji pravni stav je u skladu sa postojećom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva tako da nema potrebe za izuzetno dozvoljenom revizijom tužioca po članu 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (ZPP) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate potraživanja iz radnog odnosa podneta je sudu 11.12.2014. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost revizijom pobijanog dela pravnosnažne presude od 194.023,00 dinara ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, usled čega revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
