Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Zelović, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbija, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1006/23 od 21.04.2023. godine, u sednici održanoj dana 20.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1006/23 od 21.04.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1006/23 od 21.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1694/21 od 16.11.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno od strane tužilje. Stavom drugim izreke, tužba tužilje je povučena u delu tužbenog zahteva za isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada za februar 2018. godine i za isplatu naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za februar 2018. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je preinačeni tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati na ime razlike između isplaćene zarade za standardni učinak i vreme provedeno na radu i minimalne zarade za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, ukupan iznos od 8.095,16 dinara i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.03.2018. godine do 28.02.2021. godine ukupan iznos od 118.994,75 dinara i to mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.03.2018. do 28.02.2021. godine isplati ukupan iznos od 82.969,27 dinara i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom šestim izreke, tužillja je oslobođena od plaćanja sudskih taksi u tom postupku. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 29.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1006/23 od 21.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beograd uP1 1694/21 od 16.11.2022. godine u stavu prvom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postpuka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilje na ime neisplaćene razlike do minimalne plate u utuženom periodu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen doneta je primenom odredbe člana 2. stav 1. i člana 112. stav 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 75/2014) i ne odstupa od sudske prakse o tome da svi zaposleni na teritoriji Republike Srbije, bez obzira kod kog poslodavca rade, imaju pravo na isplatu minimalne zarade prema odredbama Zakona o radu. Revizijom tuženog osporava se nalaz sudskog veštaka na kom je zasnovana pobijana odluka, što je činjenično pitanje i nije razlog zbog koga je dozvoljena posebna revizija na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 15.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 8.095,16 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković