Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužioca da drugostepeni sud nije dao razloge za odluku i da postoji protivrečnost između datih razloga i stanja u spisima zbog čega presuda ima nedostatke zbog koji se ne može ispitati, da je propustio da oceni pojedine dokaze, kao i da je prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja, ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 5. i 8. ZPP i člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koje nisu propisane kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 22.12.2006. godine, a prema ugovoru o radu od 28.01.2015. godine, obavljao je poslove službenika obezbeđenja ... kategorije ... . Rešenjem tuženog broj ../17 od 05.09.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza. Kao razloge, donosilac rešenja je naveo da tužilac dana 21.03.2017. godine nije nosio kofer za elektrohemijsku zaštitu vrednosti, već je transport novca klijentima „Raiffeisen Bank“ u ... obavljao u vrećama, suprotno članu 38. Zakona o privatnom obezbeđenju, zatim dana 22.03.2017. godine, obavljajući posao transporta novca, prilikom stajanja na stopu klijenta „Komercijalne banke“ u ..., istovremeno držao otvorena suvozačeva i klizna vrata na vozilu za transport, suprotno tački 3. stav 3. Uputstva za profesionalno obezbeđenje transporta gotovine i vrednosti i istog dana transport novca za „Sociate General Bank“ u ... vršio u vrećama umesto u koferu za elektrohemijsku zaštitu vrednosti i prilikom izvršavanja radnih obaveza za „Intesa Bank“ u ekspozituri ... sivi ključ „opener“ i kofer za elektrohemijsku zaštitu istovremeno unosio u banku. Dana 21.03.2017. godine u ekspozituri „Raiffeisen Bank“ u ..., transportovano je 15.000.000,00 dinara, za regionalni trezor u Novom Sadu. Izvršen je transport novca od „G4S Secure Solutions“ i to od strane tužioca AA, vođe tima za transport novca i svedoka BB koji je potvrdio da je 21.03.2017. godine vršen transport gotovinskog (papirnog) novca u plastičnim vrćama iako je transport gotovinskog papirnog novca trebalo da se vrši u specijalnom metalnom koferu, kako je to propisano procedurom tuženog. Tužilac se prilikom saslušanja nije izjašnjavao o predmetnoj povredi radne obaveze. Tužilac je 04.01.2017. godine, upoznat od strane neposrednog rukovodioca sa radnim uputstvima tuženog koja se primenjuju u obezbeđivanju gotovine i vrednosti u transportu (Cit). Tužiocu je upućeno Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 11.05.2017. godine i u izjašnjenju od 27.06.2017. godine, u odnosu na okolnosti od 21.03.2017. godine, tužilac se izjasnio da je posao obavljao u skladu sa propisima i procedurama, a da zbog proteka vremena nije u stanju da se tačno seti događaja, dajući detaljnije izjašnjenje u odnosu na okolnosti od 22.03.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 179. stav 2. i 191. stav 1. Zakona o radu, člana 38. stav 1. Zakona o privatnom obezbeđenju i člana 55. stav 2. i 57. stav 1. Pravilnika o radu (Prečišćen tekst) br ../16 od 29 12.2016. godine, zaključio da osporeno rešenje nije nezakonito, s obzirom da je tužilac izvršio povrede radne obaveze od 21.03.2017. godine i 22.03.2017. godine navedene u osporenom rešenju, kada je iskazao krajnju (grubu) nepažnju prilikom preduzimanja opisanih akata povrede radnih obaveza. Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda da je tužilac dana 21.03.2017. godine, svojom krivicom učinio povredu radne obaveze nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, za koje je poslodavac bio ovlašćen da u otkaže ugovor o radu u kojoj situaciji nije bio dužan da se bavi pitanjem da li je zaposleni učinio i druge povrede radne obaveze koje mu se stavljaju na teret.

Na napred utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Odredbom člana 55. stav 2. Pravilnika o radu tuženog broj ../16 od 29.12.2016. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1), ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu Pravilnikom o radu odnosno ugovorom o radu (tačka 5). Članom 57. stav 1. alineja 3. ovog Pravilnika, propisano je da se pod povredom radne obaveze u smislu člana 55. stav 2. tačka 5. ovog pravilnika između ostalog smatra neovlašćena upotreba, zloupotreba ili nemaran odnos prema imovini poslodavca i klijenta, svaka povreda i nepoštovanje propisanih pravila i procedura koje poslodavac primenjuje u svom radu, a naročito profesionalnog kodeksa ili kodeka profesionalne etike.

Članom 38. stav 1. Zakona o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br.104/13...42/15), propisano je da pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje mogu vršiti poslove obezbeđenja prenošenja novca i vrednosnih pošiljki pešice, pri čemu moraju koristiti sisteme za elektrohemijsku zaštitu vrednosti. Stavom 2. ovog člana propisano je da izuzetno, ako se prenos novca ili vrednosne pošiljke vrši blindiranim, odnosno specijalnim vozilom bez sistema elektrohemijske zaštite u pratnji službenika obezbeđenja od vozila do tačke preuzimanja/deponovanja novca, mora se nalaziti najmanje još jedan naoružani službenik obezbeđenja.

U konkretnom slučaju, tužilac je kao deo dvočlane posade vozila CIT ID br .., dana 21.03.2017. godine obavljao poslove transporta novca-15.000.000,00 dinara (samo papirni novac) za regionalni trezor u Novom Sadu. Tom prilikom nije nosio kofer za elektrohemijsku zaštitu vrednosti, već je transport vršio u vrećama, a bio je upoznat od strane neposrednog rukovodioca sa radnim uputstvima tuženog koja se primenjuju u obezbeđivanju gotovine i vrednosti u transportu (Cit), pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilac učinio povredu radne obaveze, s obzirom da je ovakvo postupanje suprotno obavezi iz člana 38. Zakona o privatnom obezbeđenju na koji način je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza za koju je poslodavac bio ovlašćen da mu otkaže ugovor o radu. Pre donošenja osporenog rešenja tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavio mu je rok za izjašnjenje, čime mu je omogućeno pravo na odbranu. Za postojanje osnova za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, dovoljna je ispunjenost pravnog i činjeničnog osnova, kao što je u konkretnom slučaju povreda od 21.03.2017. godine. Stoga, revizijski navodi kojim se osporavaju povrede radnih obaveza u preostalom delu nisu od uticaja s obzirom da je odgovornost za samo jednu od povreda radnih obaveza dovoljna da se zaposlenom otkaže ugovor o radu, a to je u konkretnom slučaju povreda radne obaveze od 21.03.2017. godine koja se tužiocu stavlja na teret.

Navodi revidenta da je drugostepeni sud pogrešno konstatova da je nesporno postojanje povrede radne obaveze od 21.03.2017. godine, nije od značaja za odluku, s obzirom da je postojanje ove povrede utvrđeno nakon izvedenih dokaza. U preostalom delu revident osporava utvrđeno činjenično stanje sporeći ocenu izvedenih dokaza, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Kako je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. Zakona o radu, zbog čega je pravilno odbijen zahtev tužioca za reintegraciju kao sporedni zahtev.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, kao i zahtev tuženog za odgovor na reviziju jer navedeni troškovi nisu bili nužni za odlučivanje o reviziji, pa je na osnovu članova 153. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković