.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3707/2023
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ iz Beograda, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1741/23 od 11.05.2023. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1741/23 od 11.05.2023. godine u potvrđujućem delu (stav prvi izreke).
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1741/23 od 11.05.2023. godine u potvrđujućem delu (stav prvi izreke).
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3238/21 od 24.01.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe po podnesku tužilja od 29.09.2022. godine. Stavovima od drugog do devetog izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime rada na dan praznika koji je neradni dan, na ime rada nedeljom, na ime minulog rada, na ime stimulacije, na ime rada noću, na ime prekovremenog rada, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i na ime naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za pojedine mesece u periodu od 2018. godine do 2021. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 06-og narednog meseca za prethodni mesec, kako je sve bliže određeno u ovim stavovima izreke. Stavovima od desetog do šesnaestog izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime rada na dan praznika koji je neradni dan, na ime rada nedeljom, na ime minulog rada, na ime stimulacije, na ime prekovremenog rada, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i na ime naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za pojedine mesece u periodu od 2018. godine do 2021. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06-og narednog meseca za prethodni mesec, kako je sve bliže navedeno i određeno u ovim stavovima izreke. Stavom sedamnaestim izreke, tužilje su obavezane da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara. Stavom osamnaestim izreke, tužilje su oslobođene obaveze plaćanja troškova sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1741/23 od 11.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u stavovima osmom, devetom, petnaestom i šesnaestom izreke (u delu odluke o naknadi troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora). Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u njenom potvrđujućem delu iz stava prvog izreke, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se dozvoli odlučivanje o njihovoj reviziji po članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja jer u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava. Dati razlozi odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenih zahteva tužilja za naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u skladu su sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine i postojećom sudskom praksom ranije Vrhovnog kasacionog suda i sada Vrhovnog suda u tumačenju i primeni relevantog materijalnog prava, a kod utvrđenja da je tužiljama koje su zaposlene u javnoj ustanovi isplaćivana plata u čijem koeficijentu je sadržana naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/2001...123/21), kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Tužilje se u reviziji nisu pozvale ni na jednu odluku ovog suda koja bi ukazivala na postojanje različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari dozvoli odlučivanje o reviziji tužilja kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate neisplaćenih troškova za topli obrok i regres podneta je 05.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora za tužilju AA iznosi 225.316,02 dinara, a za tužilju BB 222.252,22 dinara, koji iznosi očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilja nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
