Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Bulatović advokat iz ..., protiv tuženog „Putevi“ AD Užice, čiji je punomoćnik Ljubiša Pavlović advokat iz ..., radi naknade štete zbog manje obračunate i isplaćene zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1673/19 od 05.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1673/19 od 05.06.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1673/19 od 05.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 1025/15 od 22.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime neisplaćenog dela zarade za period od 01.11.2012. godine do 31.10.2015. godine isplati iznos od 1.309.548,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u ovom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 147.655,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate, dok je veći deo tužbenog zahteva za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa, odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1673/19 od 05.06.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P1 1025/15 od 22.02.2019. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Užicu P1 1025/15 od 22.02.2019. godine u obavezujućem delu stava drugog izreke i predmet u tom delu vraćen prvotepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11…87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćenog dela zarade tužiocu. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate na ime naknade štete zbog neisplaćenog dela zarade podneta je 21.12.2015. godine, a podneskom od 14.03.2017. godine tužilac je preinačio tužbu povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.309.548,29 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić