.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 371/2024
14.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danica Vignjević, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Novi Sad“, čiji je punomoćnik Dejan Spasojević Ivančić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1464/23 od 02.11.2023. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1464/23 od 02.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2866/2021 od 22.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud poništi rešenje koje je doneo direktor tuženog pod brojem .. od 23.08.2021. godine, a kojom tužilji nije odobren dopunski rad kod drugog poslodavca, koje je tužilja primila 24.08.2021. godine, kao i da se tuženi obaveže da joj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 1464/23 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2866/2021 od 22.03.2023. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje direktora tuženog pod brojem .. od 23.08.2021. godine kojom tužilji nije odobren dopunski rad kod drugog poslodavca, pa je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka u iznosu od 80.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 96.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik R“', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od predmeta spora pobijanog dela.
Predmet spora u ovoj parnici je ocena zakonitosti rešenja direktora tuženog kojim tužilji nije odobren dopunski rad kod drugog poslodavca. Vrednost predmeta spora u tužbi i tokom postupka nije određena, niti je određena i naplaćena sudska taksa.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili naplaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. – 27. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94... 95/18), kao vrednost predmeta spora, primenom odredbe člana 28. istog Zakona, uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već ocena zakonitosti rešenja kojim tužilji nije odobren dopunski rad kod drugog poslodavca, a da vrednost predmeta spora, određena u smislu odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama, iznosi 15.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena. Pravno dejstvo posebne norme (441. Zakona o parničnom postupku) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, tako da revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
