Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović , Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zorica Kolarević i dr., advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 616/19 od 13.05.2019. godine, na sednici održanoj 27.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 616/19 od 13.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 616/19 od 13.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 br. 153/18 od 25.10.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime uvećane plate po osnovu noćnog rada, u periodu od 05.02.2015. godine do 31.05.2016. godine, isplati iznos od 140,43 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na način kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime uvećane plate po osnovu prekovremenog rada, u periodu od 05.02.2015. godine do 31.05.2016. godine, isplati iznos od 31.584,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na način kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da tužiocu, za isti period, isplati uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena na naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 616/19 od 13.05.2019. godine, prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata dela naknade zarade tužioca za noćni i prekovremeni rad, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev delimično usvojen. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 06.02.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasmika Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić