Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... . Tuženi je dostavio tužiocu rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 11.08.2014. godine zbog povrede radne obaveze učinjene krivicom zaposlenog, koja je utvrđena Pravilnikom o radu i Aneksom 5 ugovora o radu od 01.08.2013. godine. Pre dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj .. od 24.06.2014. godine. Tužilac se izjasnio povodom upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je učinio povredu radne obaveze dana 16.05.2014. godine, jer je bez prethodnog odobrenja pretpostavljenih i nadležnog referenta Službe za kadrovske poslove samovoljno napustio brod „BB“ na kojem je bio ukrcan, tako što je brod napustio u 15,15 časova, a na isti se vratio istog dana u 20,15 časova i što je dana 23.05.2014. godine učinio povredu radne obaveze jer je bez prethodnog odobrenja pretpostavljenih i nadležnog referenta službe za kadrovske poslove, samovoljno napustio brod „BB“ na kome je bio ukrcan, s tim što je brod napustio u 15,10 časova. Tužilac je brod napustio, što je bilo neophodno i uobičajeno radi nabavke hrane i obavljanja higijenskih potreba, za šta nije bilo uslova na brodu. Radno vreme tužioca od ukrcavanja je 24 sata, 12 radnih i 12 odmor. Tužilac je trebao da bude na brodu 15 dana. Tužilac nije imao saznanja da je proglašena vanredna situacija zbog poplava, a kada je izlazio sa broda procenio je da nema opasnosti kada je brod u krugu brodoremonta. Na brodu na koji je tužilac ukrcan nema kupatila ni toaleta.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu, jer ne postoji krivica tužioca za povredu radne obaveze.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. tačka 2) i 3) Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05, 61/05, 54/09) propisano je da poslodavac zaposlenom može da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje, i to, između ostalih, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 133. stav 1. tačka 10. Pravlnika o radu Privrednog društva „Jugoslovensko rečno brodarstvo“ od 22.04.2014. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, između ostalog, ako neopravdano odbije ukrcavanje na plovilo, napuštanje istog ili samovoljno iskrcanje.

Aneksom 5. ugovora o radu broj .. od 01.09.2002. godine, koji je zaveden kod tuženog pod istim brojem dana 01.08.2013. godine, članom 5. stav 3. pod a, alinejom 9. propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu i u sledećim slučajevima: ako zaposleni svojom krivicom učini sledeću povredu radne obaveze i to neopravdano odbijanje ukrcavanja na plovilo, napuštanje istog ili samovoljno iskrcavanje, ukrcavanje na plovilo lica koje nije član posade, odnosno lica za koje ne postoji pisano odobrenje neposrednog rukovodioca ili direktora.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. Da bi otkaz zbog povrede radne obaveze bio zakonit, potrebno je da poslodavac u postupku koji prethodi otkazu, utvrdi krivicu zaposlenog za učinjenu povredu radne obaveze, jer ona predstavlja osnov njegove odgovornosti. Kako, u konkretnom slučaju, nije utvrđena krivica tužioca, kao bitan element za njegovu odgovornost, to je osporeno rešenje nezakonito, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Neosnovani su navodi revizije da je tužilac kriv za povredu radne obaveze zbog koje mu je otkazan ugovor o radu. Upravo suprotno, tužilac nije skrivio povredu radne obaveze jer nije imao svest da je čini, pošto je postupao na uobičajen način, kako su jedino prilike i nalagale, jer nije imao namirnice ni uslove za elementarnu higijenu i o izlasku je obaveštavao portira. Za postojanje otkaznih razloga koji su tužiocu stavljeni na teret potrebna je krivica zaposlenog, čega kod tužioca nije bilo, s obzirom na utvrđene činjenice da je postupao sa uobičajnom praksom (koju ne spori u podnescima ni tuženi) u situaciji kada brod nije snabdeven elementarnim uslovima življenja, a tužilac nije obavešten o proglašavanju vanredne situacije . U konkretnom slučaju, uobičajeno napuštanje broda radi nabavke namirnica , održavanja higijene i sl. bez svesti da čini povredu radne obaveze, ne smatra se razlogom za otkaz ugovora o radu.

Ostalim navodima revizije ukazuje se na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP i na bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku učinjene pred prvostepenim sudom, što nije predviđeno kao revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić