U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca S.M. iz B.P., koga zastupa punomoćnik M.J., advokat iz N., protiv tuženog N.-e. A.D. N., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2316/15 od 07.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 19.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2316/15 od 07.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1980/12 od 23.04.2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu broj 60/53 od 12.09.2012. godine, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i da mu prizna sva prava na radu i po osnovu rada kao i da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka. U stavu drugom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2316/15 od 07.10.2015. godine, žalba tužioca odbijena je kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Osnovnog suda u Nišu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se bez osnova ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da ova povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 407. ZPP, nije revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima bravara IV kategorije po osnovu Ugovora o radu od 14.03.2002. godine sa Aneksom od 25.02.2011. godine. Pobijanim rešenjem tuženog broj 60/53 od 12.09.2012. godine, prestao mu je radni odnos otkazom ugovora o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, zbog povrede radne obveze i nepoštovanja radne discipline propisane članom 6. stav 2. i člana 7. tačka 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih N.– e. AD i člana 20. tačka 4. i 5. ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je dana 31.07.2012. godine, dok je radio u drugoj smeni, oko 21,30 časova, ispred hale generalnog remonta demontirao ventil – spojnicu koja služi za priključno vozilo, sa vozila u vlasništvu Vojske Srbije; što je istog dana oko 21,00 čas samovoljno napustio radno mesto bez odobrenja neposrednog rukovodioca, tako što je sa svog radnog mesta otišao ispred hale generalnog remonta, gde je bilo parkirano predmetno vozilo, a koje činjenice je tuženi utvrdio uvidom u zapis sa video nadzora. Tužilac je prethodno pismeno upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavljen mu je rok od najmanje pet radnih dana za dostavljanje izjašnjenja. Zatraženo je i dostavljeno mišljenje sindikata.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeninog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca.

Tužilac je opisanim radnjama svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 6. stav 2., člana 7. tačka 21. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni tuženog, kao i člana 20. tačka 4. i 5. ugovora o radu. Na ovaj način nastao je osnov za otkaz ugovora o radu u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, s obzirom da je kvalifikacija radne obaveze utvrđena navedenim aktima, a opisano ponašanje tužioca, koji je svojom krivicom učinio navedenu povredu radne obaveze predstavlja opravdan razlog zbog koga poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu u smislu navedene zakonske odredbe.

U reviziji se ponavljaju žalbeni razlozi kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, a zbog čega se u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. ZPP, budući da se obrazlaganjem revizijske odluke ne bi postiglo novo tumačnje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija,

Branislava Apostolović,s.r.