.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3727/2023
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Konstantinović, advokat iz ..., protiv tužene Akademije tehničko-umetničkih strukovnih studija iz Beograda, čiji je punomoćnik Uroš Milosavljević, advokat iz ..., radni naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1493/2023 od 07.04.2023. godine, u sednici održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1493/2023 od 07.04.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1493/2023 od 07.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 277/20 od od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužene za izuzeće sudskog veštaka Milana Mandića u ovom postupku. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je tužena obavezana da joj na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od oktobra 2017. godine do jula 2020. godine, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je tužena obavezana da u ime i za račun tužilje uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti nadležnoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje, sve za period od 01.10.2017. godine do 14.07.2020. godine, obračunate na dosuđene iznose izgubljene zarade iz stava drugog izreke te presude, po stopama važećim na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 294.611,00 dinara, sa zateznom kamatom počev od dana kad se steknu uslovi za izvršnost presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 1493/2023 od 07.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 277/20 od 14.12.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odgovor na reviziju koji je tužilja dostavila lično, Vrhovni sud nije razmatrao, pošto stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, u smislu odredbe člana 85.stav 3. Zakona o parničnom postupku, izuzev ako je sama advokat, što ovde nije slučaj.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neisplaćene zarade, u utuženom periodu, imajući u vidu da je prethodno donetom, pravnosnažnom presudom, poništeno kao nezakonito rešenje tužene od 27.09.2013. godine, kojim je bio utvrđen prestanak njenog radnog odnosa, pa je tužena tužilju vratila na rad u julu mesecu 2020. godine. Odluka nižestepenih sudova kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen i tužena obavezana da joj naknadi štetu, doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje u konkretnom predmetu. Odluke koje je tužena priložila uz reviziju, nisu od uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da se ne zasnivaju na istom pravnom osnovu i činjeničnom stanju kao u ovoj parnici, pa s tim u vezi, nema uslova za ujednačavanje sudske prakse, dok bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 17.11.2020. godine a vrednost predmeta spora opredeljena je u podnesku od 04.05.2022. godine (nakon veštačenja) i iznosi 4.342.326,65 dinara, što je protivvrednost 36.905,71 evro, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na taj dan.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
