.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3731/2019
02.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koga zastupa Državno pravobranilaštvo RS, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1495/19 od 14.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1495/19 od 14.06.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1495/19 od 14.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3381/13 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih zarada po osnovu noćnog i prekovremenog rada u periodu od 01.08.2010. godine do 31.12.2011. godine isplati taksativno navedene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada u državne praznike, za period od 01.01.2009. godine do 31.07.2010. godine, isplati taksativno navedene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke tužiocu su dosuđeni troškovi parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1495/19 od 14.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3381/13 od 07.02.2019. godine u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 I 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg intersa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse, a pravno shvatanje drugostepenog suda saglasno je sa sudskom praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem da uporedni radnik može biti ovlašćeno službeno lice sa istim stepenom stručne spreme, koje nema nema neredovnosti u radu. Nižestepeni sudovi su izvršili poređenje koeficijenta tužioca sa uporednim radnicima – policijskim službenicima u statusu ovlašćenih službenih lica, istog stepena i vrste stručne spreme, koji nemaju neredovnost u radu.
Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenog uvećanja na platu podneta je dana 29.08.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 26.580,20 dinara, odnosno 232,38 EUR prema srednjem kursu za 1,00 EUR na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost pobijanog dela ne prelazi revizijski cenzus, to izjavljena revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija dr
Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
