.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 373/2020
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz sela ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Georgijev, advokat iz ..., protiv tuženog PD „HEBA“AD iz Bujanovca, koju zastupa Dragan Antić advokat iz ..., radi uplate premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/16 od 13.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/16 od 13.01.2016. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/16 od 13.01.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 123/14 od 30.04.2015. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 123/14 od 11.12.2015. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da uplati premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje kod „Dunav“ Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom AD iz Beograda, koji je pravni sledbenik AD za penzijsko osiguranje „Dunav“ TBI, u korist tužioca AA u iznosu od 96.000,00 dinara, za period od 01.03.2006. do 04.02.2009. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca BB i VV kojim su tražili da se obaveže tužena da im uplati premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje kod „Dunav“ Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom AD iz Beograda, čiji je pravni sledbenik AD za penzijsko osiguranje „Dunav“ TBI, i to tužiocu BB iznos od 42.000,00 dinara, za period od 01.03.2006. godine do 26.02.2009. godine, i tužilji VV iznos od 97.500,00 dinara za period od 01.03.2006. godine do 18.02.2009. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 92.480,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/16 od 13.01.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca BB i VV i tužene „Heba“ AD iz Bujanovca, a presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 123/14 od 30.04.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 123/14 od 11.12.2015. godine, u stavu jedan i dva izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, ukinuta je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Bujanovcu P1 123/14 od 30.04.2015. godine ispravljene rešenjem istog suda P1 123/14 od 11.12.2015. godine, kao i rešenje Osnovnog suda u Bujanovcu P1 123/14 od 24.07.2015. godine i u tim delovima predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je u odnosu na deo odluke kojom je odlučeno o zahtevu tužioca AA, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanje sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. U nižestepenim presudama izražen je pravni stav da tužilac, kao zaposleni kod tuženog, ima pravo da zahteva od tuženog da u korist tužioca uplati dospele premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje za sporni period, koja uplata će se izvršiti po osnovu ugovora koji je tuženi zaključio sa osiguravačem kao i po osnovu Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja od 07.06.2019. godine, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u toj vrsti spora dozvoljenost revizije se ceni prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba radi isplate doprinosa za dobrovoljeno penzijsko osiguranje podneta je 24.04.2012. godine, a kao vrednost spora označen je iznos od 30.000,00 dinara.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost pobijanog dela iznosi 96.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
