Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije Čačak, Područna vatrogasno- spasilačka jedinica Gornji Milanovac, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4 428/17 od 03.09.2019. godine, i o revizijama tužene izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3303/16 od 02.11.2016. godine i Gž1 2138/17 od 06.07.2017. godine, u sednici veća održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4 428/17 od 03.09.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3303/16 od 02.11.2016. godine.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2138/17 od 06.07.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2138/17 od 06.07.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 269/14 od 24.05.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu za period od juna meseca 2008. godine do maja meseca 2011. godine na ime neisplaćene zarade po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika, prekovremenog rada i po osnovu noćnog rada isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do konačne isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da u korist tužioca nadležnim fondovima za obavezno socijalno osiguranje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje, i to na iznose dosuđene prethodnim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade za topli obrok i za regres u periodu od juna 2008. godine do januara 2009. godine isplati tražene iznose, povučena. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 261.104,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3303/16 od 02.11.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 269/14 od 24.05.2016. godine u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ožalbena presuda je ukinuta u stavu trećem i petom izreke i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (odluke sadržane u stavu prvom izreke), tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku (pogrešno označenog kao član 404. stav 1. ZPP), zbog potrebe ujednačenja sudske prakse.

Rešenjem R4 428/17 od 03.09.2019. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izuzetnoj reviziji tužene.

Protiv ovog rešenja, tužena je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući dozvoljenost žalbe primenom člana 411. u vezi člana 373. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 – u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da žalba nije dozvoljena.

Žalba kao redovni pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (čl. 385. ZPP).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (čl. 394. ZPP) i protiv rešenja drugostepenog suda (čl. 412. ZPP), stranke mogu izjaviti reviziju.

Imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku koji se u ovom slučaju primenjuje ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, žalba tužene nije dozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Prema čl. 395. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po članu 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz čl. 395. ZPP nisu ispunjeni. Pobijana drugostepena odluka ne odstupa od sudske prakse, imajući u vidu da je izraženo pravno shvatanje u skladu sa pravnim shvatanjem i praksom revizijskog suda, te da je sudska praksa u pogledu odlučivanja o ovoj vrsti tužbenog zahteva ujednačena.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu čl. 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema čl. 506. stav 1. (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09). Prema čl. 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...87/18), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Tužba u ovom sporu radi isplate podneta je 08.07.2011. godine, a označena vrednost predmeta spora iznosi 98.800,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3303/16 od 02.11.2016. godine nije dozvoljena.

Na osnovu čl. 404. ZPP, odlučeno je kao ustavu drugom izreke.

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 236/16 od 06.03.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje nadležnim fondovima, i to na iznose dosuđene stavom drugim izreke presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 269/14 od 24.05.2016. godine, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 279.704,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova počev od dana presuđenja do izvršnosti odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2138/17 od 06.07.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 236/16 od 06.03.2017. godine u stavu prvom i usvajajućem delu stava drugog izreke.

Protiv navedene drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena se pozvala na odredbu člana 404. ZPP, zbog potrebe zauzimanja stava o pravnoj prirodi spornog odnosa i u vezi sa tim nadležnosti suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18– u daljem tekstu: sada važeći ZPP), koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. istog zakona.

Po članu 404. sada važećeg ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene protiv drugostepene presude od 06.07.2017. godine, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Nadležnost su sudovi zasnovali na Zakonu o uređenju sudova. Isti zakon propisuje obavezu pružanja sudske zaštite u slučajevima povrede prava iz radnog odnosa, kakvo je pravo na uplatu doprinosa kao integralnog dela zarade koju propisuje Zakon o radu. Apsolutna nenadležnost suda sankcionisana je bitnom povredom iz člana 374. st. 2. t. 2. ZPP koja nije propisana kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. sada važećeg ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke ovog rešenja.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 08.07.2011. godine. U istoj je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 98.800,00 dinara.

Odredba čl. 403. st 3. sada važećeg ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. sada važećeg ZPP, revizijski sud je reviziju tužene odbacio kao nedozvoljenu i odlučio kao u stavu četvrtom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić