U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 613/23 od 17.05.2023. godine, u sednici veća održanoj 25.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 613/23 od 17.05.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1267/21 od 18.05.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati iznos od 54.344,00 dinara na ime neisplaćene jubilarne nagrade sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate (stav prvi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 66.474,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 613/23 od 17.05.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 54.344,00 dinara na ime neisplaćene jubilarne nagrade sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.06.2018. godine do isplate (stav prvi izreke). Preinačeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, pa je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, a tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 76.500,00 dinara (stav drugi izreke). Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 18.000,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) - u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene počev od 15.05.2008. godine jer je preuzet iz organa privremenih institucija Kosova i Metohije, na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije od 21.02.2008. godine i 17.04.2008. godine u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija. U zaključku Vlade RS od 17.04.2008. godine propisano je da se položaj preuzetih lica ima upodobiti pravnoj situaciji u smislu odredbe člana 135. stav 1. Zakona o državnim službenicima, kako je to navedeno i u rešenju od 29.04.2008. godine. Utvrđena je prosečna neto zarada za mesec decembar 2018. godine u Republici Srbiji koja je iznosila 54.334,00 dinara. Tužilac nije podnosio zahtev za isplatu jubilarne nagrade.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 120. Zakona o radu i člana 44. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 3. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe zaključio da se tužilac nalazio u radnom odnosu kod tužene od dana preuzimanja iz privremenih institucija KiM od 15.05.2008. godine, da tužena nije donela rešenje o neraspoređivanju tužioca, odnosno nije dostavila dokaz da je tužiocu utvrđen status neraspoređenog državnog službenika, pa kako se tužilac nalazio u radnom odnosu kod tužene i dalje, odnosno više od deset godina od dana zasnivanja radnog odnosa, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, zaključujući da je tužilac 15.05.2018. godine ostvario pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10 godina rada u radnom odnosu kod organa tužene, odnosno nakon preuzimanja kod tužene.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio presudu prvostepenog suda, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, jer tužilac, do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom, nije predočio dokaze da se pismenim putem obraćao nadležnom funkcioneru zahtevom za isplatu jubilarne nagrade, niti je zbog ''ćutanja administracije'' pokrenuo upravni spor, pa u situaciji kada mu nije priznato pravo na jubilarnu nagradu, on ne može sa uspehom tražiti isplatu po tom osnovu. Po mišljenju drugostepenog suda, jubilarna nagrada, prema izričitim pravilima iz člana 105. stav 3. Zakona o radu, ne smatra se zaradom već drugim primanjima, za čije ostvarenje je nužno poštovati postupak propisan pravilima iz člana 140.-143. Zakona o državnim službenicima. Kada je zaposleni propustio da koristi delotvorno pravno sredstvo, on u parnici ne može sa uspehom ostvariti pravo na naknadu štete s pozivom na nezakonit i nepravilan rad organa tužene u smislu pravila iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, a po osnovu odgovornosti pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ. Zbog toga, po mišljenju drugostepenog suda, suprotno zaključku prvostepenog suda, ne postoji osnov odgovornosti tužene za štetu koju tužilac trpi.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev, preinačujuži prvostepenu presudu.

Odredbom člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.

Odredbom člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/15 ... 34/18), je propisano da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje i to pod tačkom 1) za deset godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Prema stavu 2. navedene odredbe zakona, zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinici lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa. Kod utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada kod poslodavca od koga je nadležni organ preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

U konkretnom slučaju, tužilac je preuzet iz privremenih institucija na Kosovu i Metohiji u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, ali je ostao neraspoređen. U situaciji kada tužilac nije radno angažovan, on nema pravo na jubilarnu nagradu, pošto Poseban kolektivni ugovor za državne organe to pravo predviđa za godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, a tužilac od dana preuzimanja 15.05.2008. godine nije radio. Na osnovu Zaključka Vlade tužilac je formalno u radnom odnosu kod tužene sa fiksnim iznosom plate, ali ne ostvaruje rad niti mu se obračunava minuli rad.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da mu pravo na jubilarnu nagradu pripada kao licu koje je u radnom odnosu kod poslodavca, jer uslov za isplatu jubilarne nagrade nije raspoređenost na rad zaposlenog. Suprotno tim navodima revizije, odredba člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe jasno i nedvosmisleno propisuje pravo zaposlenog na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, tako da se isplaćuje za 10 godina rada u radnom odnosu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa (tačka 1). Nije dovoljno da zaposleni bude u radnom odnosu kod poslodavca, jer bi se u tom slučaju pravo na isplatu jubilarne novčane nagrade vezivalo samo za radni odnos. Pored radnog odnosa potrebno je da zaposleni i radi, a to ovde nije slučaj. Preuzimanje na osnovu Zaključka Vlade ne podrazumeva ostvarivanje svih prava iz radnog odnosa, što je jasno iz sadržaja Zaključka kojim je određen samo fiksni iznos plate tužiocu bez obračunavanja minulog rada. S tim u vezi, neosnovano se u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković