.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3740/2019
25.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milena Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna pošta ..., koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate naknade zarade za prekovremeni rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 377/2019 od 23.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 377/2019 od 23.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 377/2019 od 23.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1732/17 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete u vidu neisplaćene zarade za rad duži od punog radnog vremena za period od marta 2014. do decembra 2015. godine isplati ukupan iznos od 520.270,97 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svako pojedinačno mesečno potraživanje počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tužene da Osnovni sud u Nišu nije stvarno nadležan da postupi po tužbenom zahtevu tužioca. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 377/2019 od 23.07.2019. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P1 1732/17 od 13.09.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana kao i radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse kao ni novim tumačenjem prava, imajuću u vidu da je pitanje isplate naknade troškova za rad na terenu, dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva, u skladu su sa postojećom sudskom praksom i tumačenjem materijalnog prava, obzirom na izraženi pravni stav nižestepenih sudova, da je tužilac pored dodatnog koeficijenta od 20% ostvarivao i naknadu troškova za rad na terenu, te da ta naknada koju je tužilac ostvarivao isključuje dodatak za prekovremeni rad, tako da u ovom slučaju nema potrebe za izuzetno dozvoljenom revizijom tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime prekovremenog rada podneta je sudu 09.06.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora 520.270,97 dinara ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
