Iz spisa proizlazi da je po tužbi tužilje, radi naknade štete zbog neisplaćene naknade za stručno usavršavanje, nakon izjašnjenja Državnog pravobranilaštva, Odeljenja u Kragujevcu, da nije zakonski zastupnik tužene škole, tuženu školu zastupao direktor tužene. Protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1336/20 od 08.12.2021. godine, žalbu je izjavio direktor tužene.

Drugostepeni sud je ocenjujući dozvoljenost izjavljene žalbe, zaključio da je žalba koju je podneo za tuženu BB, direktor tužene, izjavljena od strane neovlašćenog lica, sa obrazloženjem da je tužena škola, čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, javna ustanova koju po zakonu zastupa Državno pravobranilaštvo u smislu člana 11. Zakona o pravobranilaštvu, zbog čega je istu odbacio, kao nedozvoljenu, primenom člana 389. stav 1. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se navodima revizije ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 379. stav 1. i 378. stav 3. ZPP.

Nadležnosti Državnog pravobranilaštva utvrđene su članom 11. do 18. Zakona o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ br 55/2014). Shodno članu 11. stav 1. i 2. tog Zakona Državno pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju u pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, kada Republika Srbija ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, a može na osnovu posebno datog punomoćja zastupati u postupku pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima i druga pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija. Državno pravobranilaštvo zastupa na osnovu zakona, javne ustanove čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima učestvuje kao stranka ili umešač o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, što je drugostepeni sud imao u vidu ceneći dozvoljenost izjavljene žalbe, međutim, drugostepeni sud je propustio da ceni da li je osnivač tužene Republika Srbija, što je jedan od uslova koji mora biti ispunjen.

Ukoliko je osnivač tužene lokalna samouprava, drugostepeni sud je propustio da ceni dozvoljenost revizije sa stanovišta pravilne primene člana 52. Zakona o pravobranilaštvu, kojim je regulisana nadležnost pravobranilaštva autonomne pokrajine i pravobranilaštva jedinice lokalne samouprave. Osim toga, drugostepeni sud nije imao u vidu i član 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017 ... 129/2021) kojim je propisana naldežnost i odgovornost direktora ustanove, između ostalog i obavljanje poslova u skladu sa zakonom i statutom ustanove (stav 4.) i stim u vezi, na koji način je predviđeno zastupanje i predstavljanje tužene osnovnim opštim aktom ustanove (Statutom osnovne škole).

Sa napred navedenih razloga, drugostepeno rešenje je moralo biti ukinuto i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu napred navedeno, ponovo ceniti dozvoljenost izjavljene žalbe, uz pravilnu primenu odredaba parničnog postupka i materijalnog prava i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Sa napred navednih razloga, primenom člana 415. stav 1. u vezi člana 420. stav 3. i 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić