Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu po reviziji dozvoljenoj na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2., u granicama pripisanog u članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba paričnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda postupka predviđenih članom 407. stav 1. ZPP, a koje bi mogle da predstavljaju revizijski razlog pod uslovom da su učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, što ovde nije slučaj.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev radi naknade štete kao neosnovan jer se tužilac nije povredio na radu kod tuženog, odnosno nema tuženikove odgovornosti za štetu uzrokovanu padom tužioca na ulici u danu kad nije bio radno angažovan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen na poslovima ... kod tuženog, ali dana 08.03.2010. godine nije došao na početak rada, niti je započeo sa radom, već je kasnije samo navratio u radionici tuženog gde se malo zadržao, bez da se uključio u proces rada. Tužilac je iz radionice izašao oko 11,00 časova, otišao do prodavnice preko puta po cigarete, a usled okliznuća na ulici po vlažnom vremenu, pao je i povredio se. Kolege su pritrčale, podigle tužioca i unele ga u pogon, pozvale Službu hitne pomoći, te je tužilac prevežen u Ortopetsku kliniku „Banjica“ gde je operisan.

Prema evidenciji prisustva na radu kod tuženog, tužilac dana 08.03.2010. godine nije bio prisutan na radu. To je i razumljivo jer je utvrđeno da je tog dana tužilac obavljao svoje privatne poslove u banci vezane za kredit. U izveštaju tuženog o povredi tužioca na radu navedeno je da je mesto pada put. U pisanoj izjavi tužioca stoji da je navedenog dana oko 11,00 časova pošao do prodavnice koja se nalazi odmah preko puta pogona da kupi cigarete, da se iznenada okliznuo i pao na ulici, da nije mogao da ustane i da mu je kolega VV pritrčao da pomogne. Kolege GG i DD uneli su ga u pogon, ubrzo je stigla i hitna pomoć koja je tužiocu dala lekove za smirenje, nakon čega je prevežen do ortopetske bolnice „Banjica“ gde mu je ukazana pomoć. Takve okolnosti štetnog događaja i mesto pada opisali su i zaposleni ĐĐ i VV u pisanim izjavama. U sprovedenom postupku utvrđene su činjenice da je radno vreme bilo od 08,00 do 16,00 časova, a pauza od 11,00 do 11,30 časova, da su zaposleni imali obavezu upisivanja u svesku dolazaka na posao, da je za vreme radnog vremena bio zabranjen izlazak van objekta, osim uz dozvolu rukovodioca, da se vreme izlaska u tom slučaju upisivalo u svesku, da je svedok ĐĐ bio neposredni rukovodilac tužioca i vodio je evidenciju dolazaka i odlazaka zaposlenih sa posla, da se radnici upisuju u svesku pri dolasku na posao, a kada kasne, prilikom javljanja rukovodilac zaposlenima daje radne naloge, s tim da ukoliko se ne jave rukovodiocu uzima se da nisu na radu. Na dan nastanka štetnog događaja tužilac nije bio na poslu u 08,00 časova kada inače počinje radno vreme, došao je kasnije u radionicu ali se nije javio rukovodiocu da je došao da radi. Svedok je obavešten da je tužilac pao pored objekta, video je kada su ga uneli u objekat i tada je od strane drugih radnika obavešten da je povređen, te je istog dana sačinjena povredna lista i u njoj je uneto kao mesto povređivanja - ispred objekta, što je svedoku i tužilac potvrdio rekavši da je pao na ulici. Preko puta objekta tuženog je prodavnica prehrambene robe. Zakonski zastupnik tuženog EE je prilikom saslušanja naveo da se u fabrici proizvodi mašinska plastika, da fabrika radi 30 godina i zapošljava oko 30 radnika, da se svi međusobno ispomažu i vladaju dobri odnosi, da je na dan nastanka štetnog događaja zatekao tužioca oko 10,30 časova u civilnom odelu, da mu je tada tužilac objasnio da tog dana ne radi, da je došao da iz garderobe uzme neku dokumentaciju za banku, da je oko 11,00 časova čuo galamu i video da je tužilac ispred prodavnice u nekom polu sedećem položaju i kako su ga sa ulice odmah preneli u fabriku koja je 10-tak metara udaljena, gde mu je ukazana hitna medicinska pomoć. Svedok je naveo da tužilac posle povrede nije radio godinu dana, tri meseca nije donosio doznake, da prema tužiocu nisu hteli da preduzimaju nikakve sankcije zbog nedostavljanja doznaka, hteli su da se tužilac vrati u firmu zbog neophodosti tog kadra, ali tužilac nije hteo da se vrati na rad, već u razgovoru sa zakonskim zastupnikom zatražio je da bude proglašen za tehnološki višak, kao i otpremninu koja mu je isplaćena.

Drugostepeni sud nije prihvatio ocenu dokaza i zaključke prvostepenog suda da se tužilac povredio u okviru objekta tuženog u toku radnog vremena, što bi predstavljalo osnov za primenu člana 164. Zakona o radu, konkretno da se povredio padom u radnom prostoru na klizavom podu, te da je tuženi objektivno odgovoran da tužiocu naknadi štetu u smislu pravila iz odredbe člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, s tim da je tužilac doprineo nastanku štete u visini od 60 %, s obzirom da se okliznuo u trenutku kada mu je zazvonio telefon, usled nepažnje.

Na osnovu održane rasprave i izvedenih dokaza, drugostepeni sud je utvrdio činjenično stanje, putem odgovarajuće ocene dokaza vrednovanih po uverljivosti i dokaznoj vrednosti u savesnom korišćenju zakonskih ovlašđenja i dužnožosti, a ocenu o neosnovanosti tužbenog zahteva je doneo pravilnom primenom materijalnog prava. Šteta nije nastala u tehnološkom procesu rada, već je nastala van mesta rada u danu kada tužilac nije bio na radu, nastala je na ulici, okliznućem tužioca na ulici preko puta tuženikovog objekta. Stoga, nema odgovrnosti tuženog za nastanak štete, te ni obaveze da tužiocu isplati naknadu nematerijalne i potraživane materijalne štete. Drugostepeni sud je cenio da tužilac nije dokazao uzročno posledičnu vezu između nastale štete i procesa rada, da šteta nije nastala u radnom prostoru, niti u radu na mašinama, što u konkretnom slučaju isključuje odgovornost tužene kao organizatora opasne delatnosti. Tužilac nije ni imao nameru da radi tog dana, prema saglasnim izjavama svedoka u pogon je došao, ali nije palio mašine ni obavljao kakve radne operacije, nije bio u radnom odelu, nije se javio pretpostavljenom radi dobijanja radnog zadatka, niti se upisao u evidenciju rada, što je obavezna procedura. U delu za naknadu štete – rente, tužilac nije dokazao postojanje osnova, odnosno nije dokazao da je usled povrede njegova radna sposobnost umanjena.

Kod iznetog stanja stvari, uslova nema za dosudu naknade štete na teret tuženog kao poslodavca, primenom odredaba člana 164. Zakona o radu i članova 154., 158., 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, te je odluka drugostepenog suda pravilna i zakonita.

Odredbom člana 164. Zakona o radu propisano je ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom. U konkretnom slučaju, nastanak štete ne stoji ni u kakvoj vezi sa radom tužioca kod tuženog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Šteta jeste nastala u toku trajanja radnog vremena kod tuženog, ali nije nastala kod tuženog, nije nastala na radu ili u vezi sa radom kod tuženog. Činjenica da se tužilac povredio na ulici u blizini objekta tuženog, u danu kad nije radio, već je obavljao privatne poslove, koristeći se takvom mogućnošću i slobodom kretanja, tokom kojeg je u hodu pao, ne dovodi do obaveze naknađivanja štete u smislu citirane odredbe člana 164. Zakona o radu. To nije bio dolazak na rad, niti odlazak sa rada, korišćenje pauze u radu, jer tužilac tog dana nije radio, koristio se izostankom sa rada. Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić