Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Milić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Kragujevca, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi isplate, odlučujući o reviziji zastupnika tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2143/21 od 02.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji zastupnika tužene Gradskog pravobranilaštva Grada Kragujevca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2143/21 od 02.06.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija zastupnika tužene Gradskog pravobranilaštva Grada Kragujevca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2143/21 od 02.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2143/21 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba zastupnika tužene Gradskog pravobranilaštva Grada Kragujevca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu P1 857/19 od 29.03.2021. godine, kojim je odbijen, kao neosnovan, zahtev zastupnika tužene za donošenje rešenja o ispravci presude istog suda P1 857/19 od 21.01.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba direktora tužene BB izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P1 857/19 od 21.01.2020. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćivanja naknade za stručno usavršavanje, za period od 17.07.2016. godine do 17.07.2019. godine, isplati iznos od 13.235,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.07.2019. godine do isplate, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćivanja naknade za stručno usavršavanje, za period od 17.07.2016. godine do 17.07.2019. godine, isplati iznos preko dosuđenog iznosa od 13.235,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.07.2019. godine do isplate, a do potraživanog iznosa od 20.735,95 dinara i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.429,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, zastupnik tužene Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P1 857/19 od 29.03.2021. godine odbijen je kao neosnovan zahtev zastupnika tužene Gradskog pravobranilaštva Grada Kragujevca za donošenje rešenja o ispravci presude Osnovnog suda u Kragujevcu P1 857/19 od 21.01.2020. godine, u pogledu pravilnog označenja zastupnika tužene. Prema datim razlozima, presuda ne sadrži greške nastale u pisanju i računanju, nedostatke u obliku niti nesaglasnost prepisa sa izvornikom presude, pa primenom člana 362. ZPP nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o ispravci. Kao zastupnik tužene u presudi je navedeno Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, koje jeste zastupnik tužene kao pravnog lica u smislu člana 52. stav 1. Zakona o prvobranilaštvu, u vezi člana 189. stav 1. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za stručno usavršavanje zaposlenih kod tužene, shodno čemu nisu ispunjeni kumulativni uslovi propisani članom 11. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu predviđeni za zastupanje tužene od strane Državnog pravobranilaštva. Istovremeno je primenom člana 389. stav 1. ZPP, u vezi člana 378. stav 3. ZPP odbačena kao nedozvoljena žalba direktora tužene BB izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P1 857/19 od 21.01.2020. godine, jer je izjavljena od strane neovlašćenog lica, a zastupnik tužene u ovoj pravnoj stvari Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca nije odobrilo radnje direktora tužene preduzete u postupku u ime i za račun tužene.

Vrhovni kasacioni sud je razmotrio pravne razloge na kojima je zasnovano pobijano rešenje i navode iznete u reviziji, pa je ocenio da nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Navodi revizije odnose se na pitanja procesnog prava o ispunjenosti uslova za ispravku presude i o dozvoljenosti žalbe direktora tužene koji nema svojstvo zastupnika tužene niti posebno ovlašćenje za zastupanje tužene, što nisu zakonom previđeni razlozi za izjavljivanje posebne revizije.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Zastupnik tužene je izjavio reviziju protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za donošenje rešenja o ispravci presude donete u ovoj pravnoj stvari. Ovim rešenjem se u smislu odredbe člana 420. stav 1. ZPP postupak pravosnažno ne okončava, zbog čega je revizija nedozvoljena. Nije dozvoljena ni revizija zastupnika tužene izjavljena protiv rešenja o odbačaju žalbe direktora tužene izjavljene protiv presude donete u ovoj pravnoj stvari, jer zastupnik tužene nije odobrio radnju izjavljivanja žalbe koju je direktor tužene kao neovlašćeno lice preduzeo u postupku u ime i za račun tužene.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić