Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013- US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema razloga za odlučivanje o reviziji tužioca.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete, odbijanjem postavljenog tužbenog zahteva prema tuženima BB i OZ „Enigma“ Apatin, u činjenično-pravnoj situaciji da se tužilac povredio dok je obavljao poslove – rad na specijalnom vozilu kod DP „Čistoća“ Herceg Novi po osnovu ugovora zaključenog između „Affari monti“ d.o.o. Herceg Novi, DP „Čistoća“ Herceg Novi i ovde tužioca kao radnika, na osnovu čega su nižestepeni sudovi zaključili da nema pasivne legitimacije na strani navedenih tuženih za potraživanje tužioca za naknadu štete nastale tokom radnog angažovanja tužioca kod poslodavca DP „Čistoća“ Herceg Novi. Nižestepeni sudovi su odbacili tužbu u odnosu na tuženog DP „Čistoća“ Herceg Novi, s pozivom na odredbe članova 26. i 60. Zakona o parničnom postupku i odredbe članova 46. i 49. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, imajući u vidu da taj tuženi ima sedište u Crnoj Gori i da je tužilac rad obavljao u Crnoj Gori.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Navodi revizije koji se odnose na utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Takođe, razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. Revizijom se pobija rešenje o odbačaju tužbe, koje je sadržano u pobijanoj presudi.

Tužba radi naknade štete podneta je 28.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 7.350,00 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. i 420. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. i 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić