U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se neosnovano ukazuje revizijom tuženog. Revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačaka 1, 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu 15.10.2016. godine na određeno vreme do 30.11.2016. godine na poslovima ... . Tužilji je više puta produžavan radni odnos zaključivanjem ugovora o radu i aneksa ugovora o radu, pri čemu ni u prvom, kao ni u jednom narednom nije naveden osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Počev od aneksa ugovora od 22.06.2018. godine, zaključno sa aneksom ugovora od 24.05.2021. godine, tužilji je produžavan radni odnos na određeno vreme zbog potrebe realizacije projekta po odgovarajućim ugovorima. U toku postupka nije utvrđeno da je tužilji po tim ankesima ugovora produžavan radni odnos radi realizacije određenih projekata. Tužilji je otkazan ugovor o radu rešenjem tuženog od 28.06.2021. godine zbog isteka vremena na koji je zasnovan. Tužilja je u periodu od 18.10.2016. godine do 18.06.2021. godine radila na istim poslovima.

Nižestepeni sudovi su stanovišta da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Nižestepeni sudovi nalaze da nije postojao osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, u skladu sa odredbom člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, pa su u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu ispunjeni uslovi da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Nalaze da tuženi nije dokazao da je tužilji produžavan radni odnos radi realizacije odgovarajućih projekata, u vezi sa kojima tuženi nije dostavio ugovore, pozivajući se na poslovnu tajnu.

Na temelju tako iznetih razloga, nižestepeni sudovi poništavaju kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji utvrđen prestanak radnog odnosa i utvrđuju da je tužilja počev od 18.10.2016. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, te obavezuju tuženog da tužilju vrati na rad u odgovarajuću organizacionu jedinicu, na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i radnim sposobnostima.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepene odluke donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o radu, kada za to postoje objektivni razlozi koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. U skladu sa odredbom čl. 33 st. 1 tač. 7 Zakona, ugovor o radu sadrži trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. Radni odnos zasnovan na određeno vreme, u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o radu, ne može biti duži od 24 meseca. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog sve vreme obavljala iste poslove i to poslove ... . U rešenju kojim je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme nije navedena povećana potreba za pomenutim poslovima kao osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Taj razlog zasnivanja radnog odnosa nije naveden ni u aneksima ugovora o radu, kojima je tužiocu produžavan radni odnos. Imajući u vidu da je tužilac sve vreme obavljao iste poslove, od stupanja na rad 18.10.2016. godine do dana prestanka radnog odnosa 18.06.2021. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije reč o povećanom obimu posla koji je iziskivao angažman tužioca, već je potreba za tim poslovima bila stalna. Sledom izloženog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, počev od 18.10.2016. godine, u skladu sa postavljenim tužbenim zahtevom.

Revizijom tuženog ukazuje se da je tužba u ovoj pravnoj stvari morala biti odbačena jer je podneta protekom zakonom predviđenog roka iz čl. 195 Zakona o radu. Revident pobija i utvrđeno činjenično stanje i ukazuje da nije utvrđena bitna činjenica da je tužilji radni odnos na određeno vreme produžavan radi realizacije odgovarajućih projekata. S tim u vezi, revident smatra da nisu nastupili uslovi za preobražaj radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona u radu.

Neosnovan je revizijski navod tuženog da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta protekom zakonom propisanog roka. Tužilja je za povredu prava saznala u momentu kada joj je otkazan ugovor o radu dana 28.06.2021. godine. Kako je tužba podneta 11.08.2021. godine, sledi da je podneta u okviru zakonom propisanog roka od 60 dana od dana donošenja rešenja kojim je tužilji povređeno pravo. Nije pravno relevantan revizijski navod tuženog da je tužilji produžavan radni odnos za rad na projektu. Shodno odredbi čl. 37 st. 6 Zakona o radu, ako je ugovor o radu na određeno zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Sledi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme samim zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme protivno odredbama Zakona o radu, dakle i pre nego što mu je aneksima ugovora počev od 22.06.2018. godine produžavan radni odnos radi realizacije odgovarajućih projekata. Stoga nema mesta primeni izuzetka propisanog odredbom čl. 37 st. 4 tač. 2 Zakona o radu, shodno kom ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i za period duži od 24 meseca za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta. Osim toga, u toku postupka nije ni utvrđena činjenica da je tužilji produžavan radni odnos radi realizacije određenih projekata. Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza i primenom pravila o teretu dokazivanja utvrdio da tuženi nije dokazao da je tužilji produžavan radni odnos radi realizacije projekata, niti zbog povećanog obima posla. Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je navedena činjenica, u pogledu koje je tuženi snosio teret dokazivanja, mogla biti utvrđena i drugim dokaznim sredstvima, a ne samo dostavljanjem ugovora koji po navodima tuženog predstavljaju poslovnu tajnu.

U skladu sa iznetim razlozima odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. stava 1. ZPP, odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jasmina Stamenković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić