Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3166/17 od 15.05.2019. godine, stavom 1. izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2708/14 od 23.03.2017. godine u stavu 1, 2, 3, 4, 5, 6. i 9. izreke. Stavom 2. izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2708/14 od 23.03.2017. godine u stavu 7. izreke i obavezana tužena da tužiocu zbog nezakonitog otkaza naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od 01.09.2013. do 28.02.2019. godine u mesečnim iznosima i sa kamatom kako je to bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom 3. izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2708/14 od 23.03.2017. godine u stavu 8. izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjene životne aktivnosti isplati 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.03.2017. godine pa do isplate. Stavom 4. izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati 241.000,00 dinara u roku od osam dana od prijema presude pod pretnjom izvršenja, dok se za iznos od 112.500,00 dinara zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka odbija kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude obe parnične stranke su blagovremeno izjavile revizije: tužilac je revizijom pobijao deo drugostepene odluke koji je na njegovu štetu zbog pogrešne primene materijalnog prava i povrede prava na jednaku pravnu zaštitu pred sudovima i pravično suđenje, dok je tužena revizijom pobijala deo drugostepene presude kojim nije uspela u sporu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija delimično osnovana, dok je revizija tužene neosnovana. Pri tome, sud nalazi da su revizije stranaka dozvoljene, s obzirom da se u ovom postupku odlučivalo i o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa, shodno odredbi člana 441. ZPP.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda postupka na koju ukazuje tužena u reviziji (nerazumljivost i protivurečnost prvostepene presude – član 374. stav 2. tačka 12. ZPP) nije razlog za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, a isto prihvatio kao potpuno i pravilno utvrđeno i drugostepeni sud nakon održane rasprave, tužilac je bio zaposlen na radnom mestu ... u Saveznoj upravi za kontrolu letenja. Rešenjem direktora Savezne uprave za kontrolu letenja od 23.07.1993. i od 03.09.1993. godine tužiocu je prestao radni odnos. U ovoj parnici tužilac je tražio da se poništi kao nezakonito navedeno rešenje, da se obaveže tužena da ga vrati na posao, te da mu naknadi pričinjenu štetu u vidu izgubljenih zarada i drugih primanja kao i nematerijalnu štetu zbog umanjene životne aktivnosti. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3280/10 od 18.09.2014. godine usvojen je tužiočev tužbeni zahtev i navedena rešenja poništena kao nezakonita. S obzirom da je posledica poništaja nezakonitog otkaza vraćanje zaposlenog na rad i naknada štete u visini primanja koja bi tužilac ostvario da nije bilo nezakonitog otkaza, drugostepeni sud je tužiocu dosudio iznose kako je to navedeno u odluci tog suda sa obavezom tužene da ga reintegriše na posao. Drugostepeni sud nalazi da tužiocu ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete po osnovu umanjenja životne aktivnosti, s obzirom da je po mišljenju tog suda tužiocu dovoljna satisfakcija vraćanja na rad i naknada materijalne štete.

Odredbom člana 398. Zakona o osnovama sistema državne uprave i o saveznom izvršnom veću i saveznim organima uprave (''Službeni list SFRJ'' broj 23/78... ''Službeni list SRJ'' broj 1/92) je propisano da svoja prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa koje nisu uređena tim zakonom radnici u radnim zajednicama saveznih organa uprave i saveznih organizacija ostvaruju shodno republičkom zakonu o radnim odnosima koji se primenjuje na teritoriji na kojoj se nalazi sedište saveznog organa uprave. Iz te odredbe proizilazi da se i na pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa, a što je utvrđeno presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 18.09.2014. godine primenjuje važeći Zakon o radu Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'' broj 24/05). Taj zakon u članu 191. propisuje posledice nezakonitog otkaza, pa je tako utvrđeno da zaposleni ima pravo da se vrati na rad i da je poslodavac dužan da mu isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu o opštem aktu i ugovoru o radu. Iznosi novčanih potraživanja koji su dosuđeni tužiocu u konkretnom slučaju utvrđeni su u postupku i predstavljaju činjenična pitanja koja se revizijom ne mogu pobijati. Što se tiče tvrdnje u reviziji tužene da ona nije pasivno legitimisana o tome su nižestepeni sudovi dali razloge koje prihvata i ovaj sud, a koji se u osnovi svode na činjenicu da je tužena pravni sledbenik državne zajednice Srbije i Crne Gore čiji organ je u konkretnom slučaju postupao nezakonito, te da iz toga proizilazi odgovornost tužene po članu 172. ZOO. Tužena spori i primanja tužioca koja su mu dosuđena po ovoj presudi po pojedinim vidovima, ali je i u tom delu revizija neosnovana jer su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da bi tužilac to ostvario da nije bilo nezakonitog otkaza, a što se tiče konkretnih iznosa to su činjenična pitanja koja se revizijom ne mogu osporavati.

Tužilac svojom revizijom neosnovano osporava dosuđeni iznos štete za period od 23.07.1993. do 24.01.1994. godine. Kao što je opšte poznato radilo se o periodu enormne inflacije, pa je novčano potraživanje u tom periodu utvrđivano po posebnoj metodologiji koju je u konkretnom slučaju veštak primenio a koju tužilac nije argumentovano pobio.

S obzirom da tužilac u navedenom delu, a tužena u celini svojim revizijama nisu doveli u pitanje pravilnost primene materijalnog prava na činjenično stanje koje je utvrđeno, to su njihove revizije u navedenom delu i neosnovane.

Međutim, osnovano tužilac u reviziji navodi da odluka nižestepenog suda kojom je odbijen njegov zahtev za dosudu nematerijalne štete po osnovu umanjene životne aktivnosti nije pravilna. Naime, prvostepeni sud je tužiocu po tom osnovu dosudio traženih 1.200.000,00 dinara ali je drugostepeni sud taj zahtev odbio navodeći da je tužiocu dovoljna satisfakcija vraćanje na rad i naknada materijalne štete zbog izgubljenih zarada. Ovakav zaključak drugostepenog suda nije na zakonu zasnovan i samim tim nije prihvatljiv. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nematerijalnu štetu kao poseban vid štete i pravo na naknadu te štete zavisi od činjenice da li je tužilac tu štetu pretrpeo, da li postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene, odnosno njenih organa i nastupanja ovog vida štete, kao i da li uopšte postoji pravni osnov da se navedena šteta dosudi. Drugostepeni sud je bio dužan da ceni ove okolnosti što on nije uradio, pa je zbog toga u tom delu drugostepena odluka morala biti ukinuta, kao i u delu kojim je odlučeno o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka.

Sve navedeno su razlozi zbog kojih je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP.

U odnosu na naknadu nematerijalne štete u ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu sve što je navedeno, pa će i o tom zahtevu odlučiti pravilnom primenom materijalnog prava.

Predsednik veća sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić