U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragoljub Joksimović, advokat iz ..., protiv tuženog „PMC Automotive“ DOO sa sedištem u Kragujevcu, koga zastupa punomoćnik Vladimir Mihaj, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3802/18 od 17.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3802/18 od 17.05.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 661/18 od 11.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je poništeno rešenje tuženog .../... od 16.03.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br .../... od 13.09.2012. godine, raspoređenom kod poslodavca na radnom mestu ..., zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 64. tačka 29 – kršenje pravila procedure rada; člana 64. tačka 30 – kršenje kodeksa ponašanja; člana 64. tačka 33 – nedostavljanja izveštaja lekara o privremenoj sprečenosti za rad – doznaka, najkasnije do pretposlednjeg dana u mesecu, pa je tuženi „PMC Automotive“ DOO iz Kragujevca obavezan da tužioca vrati na posao u roku od 8 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, poništeno rešenje o ispravci rešenja o otkazu ugovora .../... od 16.03.2016. godine, kojim je izvršena ispravka rešenja o otkazu ugovora o radu .../... od 16.03.2016. godine, pa je tuženi obavezan da tužioca vrati na posao u roku od 8 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 203.250,00 dinara, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3802/18 od 17.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu I izreke, delu stava II izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje o ispravci rešenja o otkazu ugovora o radu .../...-... od 16.03.2016. godine, a kojim je izvršena ispravka rešenja o otkazu ugovora o radu .../... od 16.03.2016. godine i stavu III izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava II izreke kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na posao i tužba u navedenom delu odbačena. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja nije propisana kao revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu broj .../... od 13.09.2012. godine, na osnovu koga je obavljao poslove radnika „...“, da bi aneksom ... ugovora o radu broj .../... od 01.05.2013. godine tužilac bio raspoređen na poslove „...“ koje je poslove obavljao i pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu. Tužilac je dana 26.01.2016. godine, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, otvorio bolovanje, a tuženom je istog dana dostavio potvrdu lekara o privremenoj sprečenosti za rad, koja je sadržala i vreme očekivane sprečnosti za rad – sedam do deset dana. Doznake za bolovanje tužilac je predao tuženom 01.02.2016. godine, kada je bolovanje zaključio i kada su mu doznake izdate od strane lekara.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužiocu je otkazan navedeni ugovor i zaključeni aneks, zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, i to povrede radne discipline propisane Pravilnikom o radu tuženog utvrđene članom 64. tačka 29 – kršenje pravila procedure rada, članom 64. tačka 30 – kršenje kodeksa ponašanja i članom 64. tačka 33 –nedostavljanje izveštaja lekara o privremenoj sprečenosti za rad – doznaka, najkasnije do pretposlednjeg radnog dana u mesecu. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno, između ostalog, da je tužilac dostavio doznake za bolovanje 01.02.2016. godine u 13,30 časova, iako je bio upoznat sa procedurom za dostavljanje doznaka, prema kojoj se doznake dostavljaju najkasnije do pretposlednjeg radnog dana u mesecu, pa je zbog toga bio u obavezi da poslodavcu dostavi doznake najkasnije do 28.01.2016. godine, da dostavljanje doznaka o odsustvu sa posla po isteku roka utvrđenog procedurom poslodavca ne opravdava povredu radne discipline koju je zaposleni učinio, kao i da je stepen narušavanja radne discipline takav da isključuje dalji rad zaposlenog kod poslodavca, jer remeti proceduru ponašanja utvrđenu aktom poslodavca i blagovremen i tačan obračun zarade zaposlenih. Rešenje o otkazu ugovora o radu je ispravljeno rešenjem broj .../...-... od 16.03.2016. godine, tako što je dodat tekst i aneksa ... broj .../... ugovora o radu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je upozorio tužioca da su se stekli uslovi da mu se otkaže ugovor, na koje se tužilac izjasnio.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da, iako tužilac nije u potpunosti ispoštovao rok za dostavljanje doznaka, povreda radne discipline nije takve težine, odnosno ponašanje tužioca nije bilo u toj meri nepodnošljivo da bi mu osporenim rešenjem od 16.03.2016. godine bila izrečena mera prestanka radnog odnosa iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, zbog čega je navedeno rešenje poništeno i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2. navedenog člana), ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3).

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je za nepoštovanje radne discipline kao otkaznog razloga, potrebna svest o nedisciplini.

U konkretnom slučaju, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da tužilac jeste učinio povredu radne discipline, ali i da postoje razlozi koji ukazuju da tužilac nije bio u dovoljnoj meri svestan kakve posledice za njegov radnopravni status može da izazove učinjena povreda radne discipline. Ovo zato što je tužilac otvorio bolovanje 26.01.2016. godine, istog dana je dostavio tuženom potvrdu lekara o privremenoj sprečenosti za rad sa očekivanim vremenom sprečenosti za rad – 7 do 10 dana, te da je doznake za bolovanje tužilac tuženom predao 01.02.2016. godine (ponedeljak), a da mu je bolovanje zaključeno 30.01.2016. godine (subota). S obzirom na vreme otvaranja bolovanja, činjenicu da je dostavio tuženom potvrdu lekara o privremenoj sprečenosti za rad i da mu je bolovanje zapravo zaključeno 30.01.2016. godine, tužilac je pogrešno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, nepreduzimanje radnje dostavljanja doznaka za bolovanje pretposlednjeg radnog dana u mesecu bilo dopušteno. Pri tome, tuženi nije dokazao, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, da je zbog ovakvog ponašanja tužioca došlo do poremećaja u procesu rada tuženog, da tuženi nije bio u mogućnosti da zaposlenima blagovremeno obračuna i isplati zaradu i da je tuženi otklonio svaku sumnju eventualne zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

U to smislu su neosnovni navodi revizije kojima se ukazuje da je zbog nepoštovanja radne discipline tužioca onemogućena organizacija rasporeda rada i blagovremeni obračun zarade u zadatim rokovima.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje da drugostepeni sud nedozvoljeno ulazi u ocenu gradacije disciplinskog kažnjavnja zaposlenog, zanemarujući činjenicu da je poslodavac isto ponašanje predvideo svojim aktima kao otkazni razlog i činjenicu da je tužilac učinio povredu radne discipline neblagovremenim dostavljanjem doznaka. Tužilac je dokazao da je usled svih okolnosti pogrešno smatrao da nepreduzimanje navedene radnje neće dovesti do tako ozbiljne posledice, kao što je otkaz ugovora o radu. Razlozi nižestepenih sudova o opravdanosti izrečene mere otkaza ugovora o radu, odnosno postojanja eventualno olakšavajućih okolnosti, nemaju uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Bitna činjenica koja je dovela do nezakonitosti pobijanog rešenja je nepostojanje svesti tužioca o posledicama neblagovremenog dostavljanja doznaka, s obzirom na vreme otvaranja i trajanja bolovanja i dostavljanje doznaka prvog radnog dana po zaključenju bolovanja.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ponavljaju navodi o postojanju svesti i krivice tužioca za učinjenu povredu radne discipline, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi u revizijskom postupku nije uspeo, pa mu ne pripadaju troškovi za sastav revizije, koje je tražio i opredelio u reviziji, a u smislu člana 153. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić