Rev2 3794/2023 3.5.9; 3.19.1.25.2

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3794/2023
24.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mihajlo Jović, advokat iz ..., protiv tužene Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Surdulice, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1138/23 od 07.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 24.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1138/23 od 07.03.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1138/23 od 07.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 112/21 od 22.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.06.2018. do 31.05.2021. godine, isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 9.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1138/23 od 07.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz svih zakonskih razloga.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u javnim službama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravnom pitanju Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine, usvojio stav prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava (kojoj kategoriji zaposlenih pripada tužilja), ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Kako su presude nižestepenih sudova kojima je odlučeno o zahtevu tužilje za isplatu ovih naknada donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.

Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 02.06.2021. godine, a pobijeni deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković