.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3795/2023
31.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane – VP 4986 (pretpostavljena komanda VP 4976 Vranje), koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2579/23 od 03.08.2023. godine, u sednici održanoj 31.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE se odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2579/23 od 03.08.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2579/23 od 03.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 318/22 od 30.03.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora i rekreacije nakon povratka iz multinacionalne operacije isplati 29.960,00 dinara sa zateznom kamatom od 07.08.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 115.814,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2579/23 od 03.08.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora i rekreacije nakon povratka iz multinacionalne operacije isplati 27.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 07.08.2017. godine do isplate, a žalba tužene u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora i rekreacije nakon povratka iz multinacionalne operacije, isplati veći iznos od dosuđenih 27.000,00 dinara do traženih 29.960,00 dinara, odnosno iznos od još 2.960,00 dinara sa zateznom kamatom od 07.08.2017. godine do isplate i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 111.960,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za naknadu iznosa većeg od dosuđenog do iznosa od 115.814,00 dinara odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da sud o istoj odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku kao o izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je naknade štete tužiocu, kao bivšem profesionalnom pripadniku Vojske RS, zbog neiskorišćenog odmora i rekreacije po povratku iz multinacionalne operacije Ujedinjenih nacija ''Unifil'' u Libanu, na koju je tužilac bio upućen tokom 2016. godine, za vreme svoje službe u VS. Pobijanom presudom tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen, a delimično odbijen, kao previsoko postavljen. Pobijana odluka doneta je primenom pravila o teretu dokazivanja i odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pošto se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a pobijana odluka je doneta primenom odredaba procesnog zakona, sledi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer se revizijom u stvari pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici radi naknade štete je podneta 17.10.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 27.000.00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
