Rev2 3797/2023 3.5.15.4. otkaz od strane poslodavca

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3797/2023
09.11.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština Blace, čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Blace'' iz Blaca, čiji je punomoćnik Predrag Tomović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2676/2023 od 19.07.2023. godine, u sednici održanoj 09.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2676/2023 od 19.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 36/2023 od 18.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje direktora tuženog br. .. od 02.02.2023. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. .. od 19.11.2004. godine i da se naloži tuženom da tužioca vrati na poslove i radne zadatke kod tuženog. Stavom drugim izreke, naloženo je tužiocu da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 34.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 2676/2023 od 19.07.2023. godine, odbio kao neosnovanu, žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kuršumliji P1 36/2023 od 18.05.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu br. .. od 19.11.2004. godine, na radnom mestu ''...''. Upozorenjem br. .. od 01.11.2022. godine, tužilac je upozoren na učinjenu povredu radne obaveze iz člana 9. stav 2. tačka 7. Aneksa Ugovora o radu, kojom je predviđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako neopravdano, uzastopno izostane sa rada četiri radna dana ili najviše pet radnih dana sa prekidima u toku jedne godine. U upozorenju je navedeno da je tužilac neopravdano izostao sa rada 12.10, 13.10, 14.10, 17.10, 18.10, 19.10, 20.10, 21.10, 24.10. i 25.10.2022. godine, a da ne postoje opšte poznate okolnosti koje su uslovile njegov izostanak sa rada, niti je obavestio poslodavca o korišćenju prava na bolovanje. Uvidom u lični dosije tužioca utvrđeno je da je isti i u ranijem periodu kod istog poslodavca više puta opominjan, a takođe mu je izricana i disciplinska mera, iz razloga izostajanja sa posla i dolaska na posao pod dejstvom alkohola. U svom izjašnjenju na upozorenje od 17.11.2002. godine, tužilac je naveo da se 12.10.2022. godine javio doktoru u Domu zdravlja ''Blace'' zbog bolova koje je osećao, pa mu je on prepisao injekcije i da je obavestio direktora da ne može da dođe da radi, pa je tražio da mu dozvoli korišćenje godišnjeg odmora. Na osnovu izveštaja Doma zdravlja ''Blace'' utvrđeno je da se tužilac 12.10.2022. godine javio Službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, da je bio pregledan od strane ordinirajućeg lekara i prepisana mu je terapija, ali da on nije primio terapiju, niti se više javljao na pregled. Rešenjem tuženog br. .. od 02.02.2023. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu br. .. od 19.11.2004. godine, sa pripadajućim aneksima, jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 9. stav 2. tačka 7. Aneksa ugovora o radu br. .. od 24.05.2007. godine, koja se ogleda u nedolasku na posao, više uzastopnih radnih dana i to: 12.10.2022 godine, 13.10.2022, 14.10.2022, 17.10.2022, 18.10.2022, 19.10.2022, 20.10.2022, 21.10.2022, 24.10.2022. i 25.10.2022. godine, bez dozvole ili obaveštenja poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, nalazeći da je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno i na zakonu zasnovano, u situaciji kada tužilac svoje odsustvo sa rada nije opravdao ni po osnovu korišćenja godišnjeg odmora, ni po osnovu potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, u smislu odredbe člana 103. Zakona o radu, pa je pobijano rešenje doneto primenom odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 95/2018).

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, između ostalog, ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Na osnovu odredbe člana 179. stav 3. tačka 2. istog Zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, u smislu odredbe člana 103. tog Zakona. Na osnovu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o radu, zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa zdravstvenog osiguranja, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

Pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti tuženog od 15.05.2015. godine, u odredbi člana 9. stav 1. tačka 17., predviđa da neopravdano uzastopno izostajanje sa posla tri radna dana ili neopravdano izostajanje sa rada najviše pet radnih dana sa prekidima u toku jedne godine, predstavlja težu povredu radnih obaveza i dužnosti. Stavom drugim tog člana Pravilnika, predviđeno je da se za ovu povredu mogu izreći disciplinska mera, novčana kazna, privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade ili otkaz ugovora o radu. Na osnovu odredbe člana 9. stav 2. tačka 7. Aneksa ugovora o radu br. .. od 24.05.2007. godine, predviđeno je da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako neopravdano uzastopno izostane sa rada četiri radna dana ili neopravdano izostane sa rada najviše pet radnih dana sa prekidima u toku jedne godine.

U konkretnom slučaju, tužilac je neopravdano odsustvovao sa posla 12.10.2022 godine, 13.10.2022, 14.10.2022, 17.10.2022, 18.10.2022, 19.10.2022, 20.10.2022, 21.10.2022, 24.10.2022. i 25.10.2022. godine, pa mu je poslodavac (tuženi), dostavio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a tužilac se izjasnio na upozorenje. Imajući u vidu da je tužilac učinio povredu radne obaveze neopravdanim odsustvom sa posla više od pet radnih dana, u kom periodu nije bio privremeno sprečen za rad, niti je koristio godišnji odmor, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno i na zakonu zasnovano, u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, u vezi odredbe člana 9. stav 1. tačka 17. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti tuženog od 15.05.2015. godine. Postupak utvrđivanja odgovornosti tužioca za nepoštovanje radne discipline u pogledu povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom poslodavca, sproveden je u svemu u skladu sa odredbama člana 180.i 181. Zakona o radu, tako što je, utvrđeno postojanje odgovornosti tužioca za povredu radne discipline koja mu je stavljena na teret, pa zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković