.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 380/2015
01.04.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić - Momirović, članova veća, u parnici tužioca V.D., iz B., čiji je punomoćnik P.S., advokat iz B., protiv tuženog RDU „Radio televizija Srbije“ iz Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 320/14 od 09.10.2014. godine, u sednici održanoj 01.04.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 320/14 od 09.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 320/14 od 09.10.2014. godine odbačena je, kao nedozvoljena, žalba tužioca, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 998/14 od 22.05.2014. godine, kojim je utvrđeno da je tužba tužioca povučena.
Protiv navedenog drugostepenog rešenja tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
U obrazloženju rešenja drugostepenog suda koje se pobija revizijom se navodi da je tužilac, na ročištu za glavnu raspravu dana 17.06.2013. godine, predložio da se prekine postupak u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke u predmetu P 13969/ 11, čemu se tuženi nije protivio, te je sud rešenjem P1 1403/12 od 17.06.2013.godine prekinuo postupak do okončanja navedene parnice. Kako je tužilac podneskom od 10.03.2014. godine izjavio da povlači tužbu, prvostepeni sud je doneo rešenje o nastavku postupka P1 1403/12 od 04.04.2014. godine, nakon čega je doneo i rešenje P1 998/14 dana 22.05.2014. godine, da je tužba povučena. Odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja P1 998/14 od 22.05.2014. godine kojim je utvrđeno da je tužba povučena, drugostepeni sud je žalbu odbacio kao nedozvoljenu, nalazeći da tužilac nema pravni interes da pobija navedeno rešenje.
I po nalaženju ovog suda tužilac nema pravni interes da žalbom pobija rešenje o povlačenju tužbe, jer je prvostepeni sud rešenje doneo na osnovu odredbe člana 202. ZPP, postupajući u skladu sa izjavom tužioca, a rešenje je doneto kada su se za to stekli procesni uslovi, odnosno nakon proteka zakonom propisanog roka od osam dana od dana kada je tuženi obavešten o izjavi tužioca da povlači tužbu.
Pri tome su bez uticaja navodi revizije da je rešenje koje se pobija revizijom doneto iako je postupak u ovoj parnici prekinut rešenjem od 17.06.2013. godine, a rešenje o nastavku postupka od 04.04.2014. godine nije pravnosnažno, jer nije odlučeno o žalbi tužioca izjavljenoj protiv tog rešenja. Naime, tužilac je u podnesku od 28.04.2014. godine naveo da je prvostepeni sud, nakon njegove izjave o povlačenju tužbe, bio u obavezi da donese rešenje kojim će konstatovati da je tužba povučena, te da ukoliko sud ne postupi na naveden način, njegov podnesak smatra žalbom na rešenje o nastavku postupka od 04.04.2014. godine. Kako je prvostepeni sud, kada su se za to stekli procesni uslovi, doneo rešenje kojim je utvrdio da je tužba povučena, nije bilo razloga da se podnesak tužioca od 04.04.2014. godine tretira kao žalba. Pri tome je bez uticaja okolnost da je dana 22.05.2014. godine tužilac podneo sudu podnesak naslovljen kao dopuna žalbe (protiv rešenja o nastavku postupka), imajući u vidu da podnesak nije podnet u roku predviđenom za blagovremeno podnošenje žalbe, jer je rešenje P1 1403/12 od 04.04.2014. godine dostavljeno punomoćniku tužioca 15.04.2014.godine.
Imajući u vidu navedeno, da je nakon prekida postupka doneto rešenje o nastavku postupka, prvostepeni sud je mogao da postupa i donese rešenje koje se pobija revizijom i pri tom nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 224. stav 2. ZPP, na koju se neosnovano ukazuje u reviziji.
Ovaj sud nije posebno cenio druge navode revizije, jer isti ne predstavljaju razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti, shodno odredbi člana 407. stav 1. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća–sudija
Milomir Nikolić,s.r.
