Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1229/20 od 07.10.2020. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u delu kojim je obavezana tužena da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti i u tom delu zahteva tužba je odbačena. Stavom drugim izteke, u preostalom delu prvostepena presuda je preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 01.09.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 105.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ... i bio je zaposlen kod tužene na neodređeno vreme. Po aneksu ugovora o radu od 18.09.2012. godine obavljao je poslove na radnom mestu „...“ sa istovremenim proširenjem obima posla tog radnog mesta poslovima „službenika za ...“. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 29.09.2014. godine kod tužene je sistematizovano 28 radnih mesta, među kojima je i radno mesto „... sa poslovima službenika za ...“ na kojem je tužilac radio, a za koje je predviđena visoka stručna sprema - ... fakultet, akademske studije prvog i drugog stepena i utvrđen je opis poslova tog radnog mesta. Odredbom člana 41. Pravilnika propisano je da će se, u slučaju ukidanja poslova i radnih zadataka ili smanjene radne sposobnosti zaposlenog, zaposlenom dodeliti drugi posao i radni zadatak saglasno njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Ministarstvo zdravlja RS je dalo saglasnost na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta od 05.02.2016. godine, kojim je broj izvršilaca usklađen sa maksimalnim brojem zaposlenih na neodređeno vreme kod tužene (99), a koji je utvrđen Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu.

Tužilac se 06.12.2016. godine godine pisanim putem obratio direktoru tužene i ukazao da su komisije koje su kod tuženog vršile popis robe bile nezakonito sastavljene, što je za posledicu imalo i nezakonitost samog popisa. Reakcije direktora nije bilo, pa je tužilac kao građanin dao obaveštenje MUP-u RS, PU u Šapcu 03.03.2017. godine u kojem je naveo da je posle završetka vanredne situacije 2014. godine zbog poplava na teritoriji Republike Srbije, kod tužene u vidu humanitarne pomoći dopremljena neutvrđena količina pelena za bebe različitih proizvođača koje nisu evidentirane u poslovnim knjigama, da je jedan deo distribuiran po apotekama u sklopu tužene, a da se preostala količina nalazi u stalnom centralnom magacinu tužene. S tim u vezi, organu MUP-a je naloženo prikupljanje potrebnih obaveštenja, po uputu Okružnog javnog tužilašva u Šapcu. Na zahtev suda MUP RS, PU u Šapcu dostavila je obaveštenje od 13.02.2018. godine u kome je između ostalog navedeno da predistražni postupak do dana sastavljanja dopisa nije pokrenut protiv bilo kog lica. Ubrzo nakon dostavljanja obaveštenja Policijskoj upravi, tužilac je sačinio i Upravnom odboru tužene dostavio 20.03.2017. godine izveštaj interne kontrole u kojem je ukazao na nepravilan sastav i nepravilan rad Komisije za popis i ukazao da popisom nije obuhvaćena roba u objektu „Stari centralni magacin“ koji se nalazi na lokaciji ... u Šapcu, a radi se o većoj količini pelena raznih proizvođača i drugim robama, sa predlogom da se oformi komisija koja bi utvrdila poreklo pelena, kada su se i kako našle u objektu tužene i zašto nisu evidentirane u poslovnim knjigama. Ove radnje tužilac je preduzeo tokom 2017. godine, koju kao i 2016. godinu karakteriše poslovanje sa gubicima, konkretno takvim da je 01.08.2016. godine tužena bila u blokadi za iznos potraživanja u prinudnoj naplati od 152.595.194,45 dinara.

U takvim uslovima, evidentno otežanog poslovanja, broj sistematizovanih radnih mesta kod tužene je smanjen. Smanjenje u odnosu na sistematizovanih 28 radnih mesta po Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova od 29.09.2014. godine, kojim je bilo sistematizovano radno mesto na kom je tužilac radio, odvijalo se tako da je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 25.05.2017. godine kod tužene sistematizovano 17 radnih mesta, među kojima se ne nalazi radno mesto na kojem je tužilac radio, na šta je data saglasnost nadležnog Ministarstva. Odredbom člana 27. Pravilnika propisano je da će se, u slučaju ukidanja poslova i radnih zadataka ili smanjene radne sposobnosti zaposlenog, zaposlenom dodeliti drugi posao i radni zadatak saglasno njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 25.08.2017. godine kod tužene je sistematizovano 9 radnih mesta sa po jednim izvršiocem (mesto direktora i 8 radnih mesta farmaceutskog profila) među kojima takođe nije sistematizovano radno mesto na kom je tužilac radio. Ministarstvo zdravlja RS dalo je saglasnost na akt o unutršanjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta od 25.08.2017. godine. Gradska uprava Grada Šapca je 23.08.2017. godine zaključila Ugovor o pružanju računovodstvenih usluga sa LZM d.o.o. Šabac iz Šapca, kao pružaocem usluga, kojim je ugovoreno da će pružalac usluga za potrebe Gradske uprave Grada Šapca voditi poslovne knjige Apotekarske ustanove „Šabac“ u periodu od 01.01.2017. godine do 31.12.2017. godine i sastaviti finansijske izveštaje za poslovnu 2017. godinu.

Tužena je donela rešenje od 01.09.2017. godine kojim je utvrđeno da je tužilac, koji obavlja poslove radnog mesta „...“ neraspoređen, te mu je otkazan ugovor o radu sa danom 31.08.2017. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova radnog mesta na kojem je radio i utvrđeno mu je pravo na isplatu otpremnine u iznosu od 281.813,33 dinara i pravo na isplatu zarada, naknada zarada i drugih primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Tužiocu je rešenje uručeno 04.09.2017. godine preko suseda u Drenovcu, koga je tužilac ovlastio da primi to rešenje i isplaćena mu je otpremnina u navedenom iznosu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava iz Zakona o uzbunjivačima („Službeni glasnik RS, br.128/14), Zakona o radu („Službeni glasnik RS, br.24/05..75/14), Zakona o određivanju maksimalnog broj zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS, br. 68/15, 81/16) i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 29.09.2014. godine, od 25.05.2017. godine i od 25.08.2017. godine, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, ocenio da je tužbeni zahtev osnovan.

Drugostepeni sud je najpre ocenio da tužba u delu zahteva kojim je traženo da se obaveže tužena da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti nije dozvoljena, jer je u isključivoj nadležnosti poslodavca da vrši raspoređivanje zaposlenih, zbog čega je u ovom delu prvostepenu presudu ukinuo i tužbu odbacio, a potom ocenio da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad nije osnovan, zbog čega je u ovom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Prema datim razlozima, pitanje organizacije rada spada u oblast autonomije poslodavca i nije u nadležnosti suda da ocenjuje celishodnost organizacije i sistematizacije radnih mesta kod tužene kao poslodavca. Kod tužene je došlo do organizacionih promena i ukidanja radnih mesta iz razloga usaglašavanja sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu javnih službi, te je na takvu izmenu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta saglasnost dalo Ministarstvo zdravlja RS. Pravilnikom tužene je ukinuto radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen, a tužilac u toku postupka nije ukazao da je bilo upražnjenih radnih mesta na koje je mogao biti raspoređen, odnosno da mu je mogao biti obezbeđen drugi posao i radni zadatak, saglasno njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Angažovanje eksternog pružaoca usluga za obavljanje poslova koji su, da su sistematizovani, mogli biti povereni tužiocu, predstavlja diskreciono pravo tuženog da u okviru svoje poslovne politike donese odluku da li će za obavljanje tih poslova sistematizovati radna mesta radi zaposlenja izvršilaca na tim poslovima ili angažovati eksternog pružaoca usluga. Tužiocu je ugovor o radu otkazan iz ekonomskih razloga, usled čega su izvršene organizacione promene kod tuženog ukidanjem više radnih mesta nemedicinskih radnika, koja nisu vezana za osnovnu delatnost tuženog zbog prestanka potrebe za njihovim radom čiji su poslovi povereni eksternom izvršiocu usluga u nemedicinskoj oblasti. Po oceni drugostepenog suda nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja navodi tužioca u pogledu izvršenih radnji uzbunjivanja, jer je kod tuženog došlo do ukidanja velikog broja radnih mesta nemedicinskih radnika, a tužilac nije učinio ni verovatnim da je donošenje osporenog rešenja u vezi sa preduzimanjem navedenih radnji, odnosno da je od strane tuženog zloupotrebljena mogućnost proglašenja tužioca viškom zaposlenih izostavljanjem njegovog radnog mesta iz novog akta o sistematizaciji radnih mesta.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je zaključak drugostepenog suda u preinačujućem delu zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Načelno je pravilno stanovište drugostepenog suda da je organizacija rada deo autonomije poslodavca, koji samostalno utvrđuje organizacionu strukturu, poslove koji se vrše, uslove za obavljanje poslova i broj izvršilaca i da sud nema ovlašćenje da ispituje opravdanost donošenja i izmena opštih akata poslodavca koje se odnose na organizaciju rada poslodavca i sistematizaciju radnih mesta, odnosno opravdanost osnivanja ili ukidanja radnih mesta, niti koje uslove će poslodavac postaviti za obavljanje određenih poslova, jer je to izričito ovlašćenje poslodavca iz člana 24. Zakona o radu, a da je ovlašćenje suda ispitivanje zakonitosti postupka koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja. Međutim, ovo pod uslovom da se reorganizacijom ne prikriva zloupotreba prava, koja je zabranjena odredbom člana 13. Zakona o obligacionim odnosima, a to pravilo se supsidijarno primenjuje i u materiji radnog prava, jer je ugovor o radu vrsta građansko pravnog ugovora i na njega se primenjuju načela koja važe za ugovorno pravo u opštem režimu.

Prema članu 2. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača, uzbunjivanje je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera. Prema tački 7. istog člana štetna radnja je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj.

Da bi se radnja preduzeta od nekog lica okarakterisala kao uzbunjivanje, neophodno je da informacija koja se otkriva ukazuje da je ugrožen javni interes, a u cilju njegove zaštite. Uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu, u slučaju da postoji uzročno-posledična veza između radnje uzbunjivanja i štetne radnje koja je prema uzbunjivaču preduzeta.

Odredbom člana 21. istog Zakona propisana je zabrana za poslodavca da činjenjem ili nečinjenjem stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a naročito ako se nepovoljniji položaj odnosi na, između ostalog, prestanak radnog odnosa.

Odredbom člana 27. stav 1. istog Zakona propisano je da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, dok je stavom 3. istog člana propisano da u posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, u skladu sa ovim zakonom.

U postupku po zahtevu uzbunjivača na sudsku zaštitu, u smislu člana 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača na tuženom je teret dokazivanja činjenice da štetna radnja nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.

U ovom postupku tužilac je isticao da rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu predstavlja odmazdu zbog preduzetih radnji uzbunjivanja, jer je u decembru 2016. godine i martu 2017. godine prijavio nezakonitosti i nepravilnosti u radu tužene, odnosno preduzeo radnje unutrašnjeg i spoljašnjeg uzbunjivanja. Pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene iz maja i avgusta 2017. godine nije sistematizovano radno mesto na kom je tužilac radio, a predviđeno je da će se u slučaju ukidanja poslova i radnih zadataka ili smanjenja radne sposobnosti zaposlenog, zaposlenom obezbediti drugi posao ili radni zadatak saglasno njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Tokom peroda sprovođenja racionalizacije broja zaposlenih kod tužene, evidentno je postojala potreba za izvršavanjem poslova kakve je tužilac kao ... obavljao, jer je 23.08.2017. godine zaključen Ugovor o pružanju računovodstvenih usluga sa LZM d.o.o. Šabac iz Šapca, koji će voditi poslovne knjige tužene i sastaviti finansijske izveštaje. U takvoj situaciji tužena je trebalo da u okviru odobrenog broja zaposlenih na neodređeno vreme ima u vidu i strukturu zaposlenih i da aktom predvidi radno mesto na kojem bi tužilac obavljao poslove za kojima je očigledno postojala potreba odnosno da mu ponudi drugo radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnom sposobnošću pre otkaza ugovora o radu, a što nije učinila.

S toga je po oceni Vrhovnog suda, pravilan zaključak prvostepenog suda da je pobijano rešenje, doneto u sklopu izmene akta o sistematizaciji ukidanjem radnog mesta na kojem je tužilac radio, posledica izvršenog uzbunjivanja od strane tužioca, odnosno da predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem u smislu člana 27. Zakona o zaštiti uzbunjivača, odnosno da postoji uzročno posledična veza između postupanja tužioca kao uzbunjivača i donetog rešenja o otkazu ugovora o radu, a da tuženi, primenom pravila o teretu dokaziva propisanog članom 29. istog Zakona, predloženim i izvedenim dokazima u postupku nije dokazao da štetna radnja nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.

Primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu reintegracija zaposlenog se, u cilju izvršenja odluke o vraćanju tužioca na rad obavlja na taj način što poslodavac, ukoliko nema mogućnosti da zaposlenog vrati na radno mesto na kom je do prestanka radnog odnosa radio, treba da ga rasporedi na bilo koje drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.

Imajući u vidu sve navedeno, pogrešno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je stavom drugim izreke preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad, zbog čega je Vrhovni sud, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv rešenja sadržanog u stavu prvom izreke pobijane presude, Vrhovni sud je, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi čl. 420. i člana 441. ZPP ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana je propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim u slučaju kada se tužba odnosi na novčano potraživanje u kom slučaju se za dozvoljenost revizije primenjuju isti uslovi kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje (član 403. stav 3. ZPP).

Pravnosnažnim rešenjem ukinuta je prvostepena presuda i odbačena tužba u delu kojim je kojim je traženo da se obaveže tužena da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti.

Imajući u vidu da se tužbeni zahtev u ovom delu ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, odnosno da se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku kod koje je revizija uvek dozvoljena, kao i da se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv rešenja protiv kog po zakonu ne može da se podnese.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije u navedenom delu nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, koja se može primeniti samo u slučaju kada drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, što nije situacija u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu, prema pretežnom uspehu u revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka i to za sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Tužiocu nisu dosuđeni troškovi sudskih taksi na reviziju i odluku o reviziji, jer u sporovima iz radnog odnosa, zaposleni ili bivši zaposleni plaćaju sudske takse samo ako se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, što nije situacija u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković