Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3233/24 od 28.08.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Osnovnog suda u Lazarevcu P1 384/21 od 01.07.2024. godine, a žabu tužioca odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanja o posebnoj reviziji tužioca.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime manje isplaćene zarade do minimalne zarade u periodu od 01.07.2018. godine do 01.07.2021. godine. Pobijanom presudom tužbeni zahtev tužioca usvojen je na način opredeljen u tužbi, u smislu odredbe člana 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja (veštačenjem), da je tuženi tužiocu, u utuženom periodu isplaćivao zaradu u nižem iznosu od minimalne zarade. Ukazivanje tužioca u reviziji na nedostatke nalaza i mišljenja sudskog veštaka u pogledu visine njegovog potraživanja, su bez uticaja na odlučivanje imajući u vidu da je pobijana presuda zasnovana na nalazu sudskog veštaka samo u pogledu osnova tužiočevog potraživanja (da mu je u utuženom periodu isplaćivana niža zarada od minimalne) dok je o visini potraživanja odlučeno u granicama zahteva postavljenog u tužbi, pa, s tim u vezi, nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom i zreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 28.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 2.000,00 dinara.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković