U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Violeta Tasić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Leskovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 637/2019 od 16.07.2020. godine, u sednici održanoj dana 09.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 637/2019 od 16.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 281/18 od 30.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, pa je poništeno kao nezakonito, rešenje o prestanku radnog odnosa broj Su ... od 18.05.2016. godine i obavezana je tužena da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 637/2019 od 16.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjenčinog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac podneo odgovor na reviziju tužene, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) pa je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos u Privrednom sudu u Leskovcu na određeno vreme, po osnovu ugovora o radu od 18.04.2011. godine, za period od 18.04.2011. godine do 17.10.2011. godine, za obavljanje poslova „BB“, zbog popune upražnjenog radnog mesta. Po isteku ovog ugovora tužilac je sa istim poslodavcem, iz istih razloga i za obavljanje istih poslova zaključio više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme, po kojima je tužilac kod tuženog obavljao rad počev od 18.04.2011. godine do 18.05.2016. godine i to poslove „BB“ (bio u radnom odnosu na određeno vreme u ukupnom trajanju od 5 godina). Navedeni ugovori o radu za period od 18.04.2011. godine do 31.12.2012. godine su zaključivani u skladu sa imperativnim propisima sadržanim u članu 35. stav 1. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godine i kadrovskim planom Privrednog suda u Leskovcu za 2011. i 2012. godinu. Ugovori o radu za period od 01.01.2013. godine do 31.12.2013. godine, zaključeni su u skladu sa imperativnim propisima sadržanim u članu 41. stav 2. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu i kadrovskim planom Privrednog suda u Leskovcu za 2013. godinu. Ugovori o radu za period od 01.01.2014. godine do 18.05.2016. godine zaključeni su u skladu sa kadrovskim planom Privrednog suda u Leskovcu za 2014. i 2015. godinu i u skladu sa Uredbom o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Utvrđeno je da je tuženi imao potrebu za BB ( zato što je radno mesto „BB“ na kome je tužilac bio radno angažovan bilo upražnjeno jer je zaposleni koji je prethodno obavljao ove poslove otišao u penziju) pa je sa tužiocem zasnovao radni odnos na određeno vreme. Između trajanja ugovora koji su zaključivani sa tužiocem nije bilo prekida dužih od 30 dana. Utvrđeno je i da je tužilac radio na istim poslovima i na istom radnom mestu. Tužiocu je radni odnos prestao na osnovu rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 18.05.2016. godine, zbog isteka roka za koji je zasnovan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazeći da su ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 37. Zakona o radu, te da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Članom 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05...54/09), koji se primenjivao do 29.07.2014. godine, kada su stupile na snagu izmene ovog zakona objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 75/14, bilo je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju – sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci (stav 1.); da se pod prekidom iz stava jedan ovog člana ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana (stav 2.); da se radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog (stav 3.), da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos (stav 4.). Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 75/14 i stupio na snagu 29.07.2014. godine, produžen je period na koji se može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme, tako što je umesto ranije propisanih 12 meseci, sada predviđena mogućnost zaključenja jednog ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva na period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Kako je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da je tužilac neprekidno radio na istovrsnim poslovima od 18.04.2011. godine do 18.05.2016. godine i po oceni revizijskog suda došlo je do preobražaja radnog odnosa na osnovu člana 37. stav 4. Zakona o radu. Saglasno navedenom, za primenu citiranih odredbi zakona potrebno je imati u vidu da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na istovrsnim poslovima, ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 12 meseci odnosno 24 meseca. Za preobražaj radnog odnosa je dovoljno da zaposleni radi još pet radnih dana. Taj rok od pet dana računa se ili od isteka roka po jednom ugovoru ili po isteku jedne godine rada. Ako bi se u slučaju obavljanja istovrsnih poslova kod istog poslodavca svaki zaključeni ugovor tretirao kao poseban ugovor, zakonom bi bio zloupotrebljavan, pa bi poslodavac mogao da izigra pravilo o vremenskom ograničenju rada na određeno vreme iz člana 37. Zakona o radu. S obzirom na to da je tužilac sve vreme od 18.04.2011. godine do 18.05.2016. godine kod tuženog radio na istovrsnim poslovima, to su po oceni revizijskog suda ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Bez obzira što je jedan vremenski period tužilac radio po Zakonu o radu iz 2005. godine, a zatim je nastavio da radi nakon stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o radu (stupio na snagu 29.07.2014. godine), po oceni revizijskog suda, upravo radi sprečavanja zabrane zloupotrebe prava u „računanje“ vremena provedeno u radnom odnosu kod tuženog „ulazi“ i period po prethodno važećem zakonu i period po izmenjenom Zakonu o radu. U konkretnom slučaju predmet ocene zasnivanja radnog odnosa tužioca na neodređeno vreme kod tuženog je period za vreme važenja „starog“ – neizmenjenog Zakona o radu (po njemu je za „preobražaj“ radnog odnosa bilo potrebno 12 meseci) i tužilac ima pravo na preobražaj radnog odnosa jer je u radnom odnosu bio od 18.04.2011. godine, pa je 12 meseci rada kod istog poslodavca isteklo 18.04.2012. godine po proteku kog roka je on i dalje bio u radnom angažovanju kod tuženog po ugovorima o radu na određeno vreme. Navedeni ugovori o radu za period od 18.04.2011. godine do 31.12.2012. godine su zaključivani u skladu sa imperativnim propisima sadržanim u članu 35. stav 1. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godine i kadrovskim planom Privrednog suda u Leskovcu za 2011. i 2012. godinu. S`toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ovaj sud je imao u vidu da je tuženi po članu 2. stav 1.tačka 5. i 9. Zakona o budžetskom sistemu, korisnik javnih sredstava pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona i da je odredbama Zakona o budžetskom sistemu, propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, ali kod utvrđenog da je tužilac kod tuženog radio u periodu od 18.04.2011. godine do 18.05.2016. godine, to su se po isteku roka od jedne godine na istovrsnim poslovima, stekli uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme (12 meseci rada kod istog poslodavca isteklo 18.04.2012. godine) jer je preobražaj radnog odnosa nastupio pre početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (koji je bio u primeni od 07.12.2013. godine) kojim je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem, to je i sa tih razloga osnovan zahtev tužioca.

Bez uticaja na odlučivanje o pravnoj stvari su navodi revizije tužene da je Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Privrednom sudu u Leskovcu Su br. 9/2016-9 od 31.12.2015. godine na koje Ministarstvo pravde dalo saglasnost svojim aktom od 14.01.2016. godine, radno mesto BB ukinuto, jer rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu nije doneto zbog toga što je navedeno radno mesto ukinuto, već zbog isteka roka na koje je radni odnos zasnovan.

Iz izloženog, po oceni ovoga suda, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je radni odnos tužioca na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme po odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09), te poništili rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužioca i tužioca vratili na rad .

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje Vrhovni kasacioni sud nije cenio s`obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi o kojima se izjasnio drugostepni sud, dajući argumente koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić