Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu koji je zaključen 22.06.2006. godine i radila je na poslovima kontrolora u Službi za kontrolu voznih isprava. Tuženi je 18.04.2012. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih u Službi za kontrolu voznih isprava, po kome je višak 113 zaposlenih, jer je prethodno Pravilnikom o izmenama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji br. 2277 od 01.03.2012. godine, koji je stupio na snagu 10.03.2012. godine, brisana Služba za kontrolu voznih isprava. U Programu rešavanja viška zaposlenih utvrđene su mere za zapošljavanje, među njima, rad kod drugog poslodavca - A.S.T. sa kojim je tuženi zaključio sporazum br. 2839 od 14.04.2012. godine, a koji će vršiti poslove kontrole u autobusima tuženog i koji će preuzeti u radni odnos 67 zaposlenih utvrđenih za višak. Kao zaposlenom koji je utvrđen za višak tuženi je tužilji uputio ponudu od 26.04.2012. godine za zaključenje aneksa ugovora o radu za rad kod drugog poslodavca A.S.T. Tužilja je odbila da zaključi aneks ugovora o radu, jer nije želela da ode iz firme i smatrala je da ima uslova da ostane na radu kod tuženog. Osporenim rešenjem tuženog br. 17/212 od 22.05.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 7. Zakona o radu, jer je odbila da zaključi aneks ugovora o radu i utvrđeno je da tužilji zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu za kod drugog poslodavca, prestaje radni odnos istekom roka od 8 radnih dana od dana dostavljanja ponude od 26.04.2012. godine. Dan prestanka radnog odnosa po pobijanom rešenju je 20.05.2012. godine, a ovo rešenje tužilja je primila 25.05.2012. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s tim što je drugostepeni sud pravilno zaključio da je datum prestanka radnog odnosa 25.05.2012. godine.

Odredbom člana 179. tačka 7. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 61/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1) – 4) ovog zakona, dok je članom 171. stav 1. tačka 4. propisano da poslodavac može zaposlenom da ponudi aneks ugovora o radu, ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona (mere za zapošljavanje). Odredbom člana 172. stav 2. istog zakona propisano je da je zaposleni dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od 8 radnih dana, a stavom 3. istog člana da se smatra da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana. Osim toga, odredbom člana 185. stav 5. Zakona o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih saglasno odredbama članova 153. do 156. Zakona o radu, a u Programu je u smislu člana 155. stav 1. tačka 5. utvrđena mera za zapošljavanje viška zaposlenih – rad kod drugog poslodavca. Tužilja je odbila zaključenje aneksa ugovora o radu za rad kod drugog poslodavca kod koga bi, takođe, obavljala poslove kontrolora u autobusima tuženog. Kako je tužilja bez opravdanog razloga odbila zaključivanje aneksa ugovora o radu, tuženi je doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od 22.05.2012. godine pravilnom primenom otkaznog razloga iz člana 179. tačka 7. Zakona o radu i zato je tužilji zakonito prestao radni odnos. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je datum prestanka radnog odnosa 25.05.2012. godine, kada je tužilji dostavljeno rešenje o otkazu ugovora o radu, obzirom da je za utvrđenje prestanka radnog odnosa bitan dan dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu, što je u skladu sa članom 185. stav 5. Zakona o radu. Kako je tužilji zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. za vraćanje tužilje na rad kod tuženog. Osim toga, članom 37. stav 4. Zakona o radu, propisano je zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme zaposlenog koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme u situaciji kada nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Kako tužilja nije bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme, neosnovan je zahtev za utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Revizijskim navodima se ukazuje da je eventualni tužbeni zahtev za utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme od 21.05.2012. godine zasnovan na odredbi člana 32. stav 2, a ne na članu 37. stav 4. Zakona o radu, zbog čega su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ni člana 32. stav 2. Zakona o radu kojim je propisano da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Naime, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme od 01.07.2006. godine, a okolnosti da je u spornom rešenju o otkazu koje je doneto 22.05.2012. godine, utvrđen dan prestanka radnog odnosa 20.05.2012. godine, a da je tužilja radila do 25.05.2012. godine kada joj je rešenje dostavljeno, ne mogu predstavljati činjeničnu podlogu za primenu člana 32. stav 2. Zakona o radu, jer je tužilja u tom periodu bila u postupku otkazivanja ugovora o radu zaključenog 22.06.2006. godine.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Prilikom odlučivanja sud je cenio i ostale navode istaknute u reviziji, ali ih nije posebno obrazlagao, obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.