Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Lane“ iz Doljevca, čiji su punomoćnici Momčilo Kovačević i Dubravka Lazarević, advokati iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2394/18 od 05.10.2018. godine, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2394/18 od 05.10.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P1 4780/17 od 10.05.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 4780/17 od 10.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tuženog broj .../... od 23.09.2015. godine o prestanku radnog odnosa, te da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na poslove radnog mesta ... i prizna sva prava na radu počev od 15.10.2015. godine, kao i da tužilji naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 174.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2394/1 od 05.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 4780/17 od 10.0.2018. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke iste presude tako što je tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka od 124.500,00 dinara, u roku od osam dana od prijema presude, dok je deo zahteva preko dosuđenog, a do 174.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka na ime odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju iz svih razloga koji su propisani članom 407. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na poslovima ... na osnovu ugovora o radu od 03.06.2002. godine. Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1160/14 od 16.12.2014. godine utvrđeno je da je tužilji nezakonito prestao radni odnos 2009. godine i u postupku prinudnog izvršenja sudske odluke tužilja je vraćena na rad rešenjem tužene o sprovođenju pravnosnažne presude, kojim se tužilja poziva da se javi na rad 10.07.2015. godine. Pravilnikom o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ustanovi za decu predškolskog uzrasta „Lane“ Doljevac od 08.11.2010. godine ukinuto je radno mesto „...“ i prema novoj sistematizaciji kod tužene je predviđeno radno mesto ... sa jednim izvršiocem. Kada se tužilja javila na rad, tužena joj je uručila rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za period od 13.07.2015. godine do 18.08.2015. godine u kojem je navedeno da tužilja obavlja poslove radnog mesta ... . Kod tužene je pokrenut postupak utvrđivanja viška zaposlenih na radnom mestu ..., koje su obavljala tri izvršioca. U postupku utvrđivanja viška zaposlenih tužena je izvršila rangiranje tri ..., među kojima je i tužilja. Sačinjena je konačna rang lista zaposlenih koji su bodovani prema kriterijumima predviđeni Pravilnikom o radu i po konačnoj rang listi od 10.08.2015. godine tužilja je imala najmanji broj bodova. Rešenjem tužene 11.08.2015. godine utvrđeno je da je prestala potreba za radom tužilje kao ..., a tužilja je protiv ovog rešenja izjavila prigovor koji je odbijen rešenjem Upravnog odbora tužene od 02.09.2015. godine. Pobijanim rešenjem tužene od 23.09.2015. godine tužilji je prestao radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima zaposlena radi, a u rešenju je navedeno da tužilja obavlja poslove ... i da joj radni odnos prestaje danom isplate otpremnine od 306.969,60 dinara, koja je tužilji i isplaćena. Tužilja je podnela i tužbu radi poništaja rešenja od 11.08.2015. godine i 02.09.2015. godine i taj postupak je pravnosnažno okončan rešenjem Osnovnog suda u Nišu P1 2633/15 od 24.11.2015. godine kojom je odlučeno da se tužba tužilje smatra povučenom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, ceneći da je tužilji zakonito prestao radni odnos, jer je za ispitivanje zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa od uticaja prethodno utvrđenje zakonitosti rešenja od 11.08.2015. godine kojim je utvrđeno da prestaje potreba za radom tužilje i drugostepenog rešenja od 02.09.2015. godine kojim je odbijen prigovor tužilje, da činjenice koje su od značaja za ocenu zakonitosti ovih odluka o prestanku potrebe za radom nisu prethodno pitanje od čije zakonitosti zavisi odluka o tužbenom zahtevu, te da nema osnova da u postupku za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa sud ispituje zakonitost postupka i odluka koje su postale konačne.

U konkretnom slučaju na radno-pravni status tužilje se primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br.72/09...68/15), kao posebnog zakona u odnosu na Zakon o radu. Međutim, kako ovim posebnim zakonom nije regulisan postupak rešavanja viška zaposlenih u tom slučaju se primenjuju odredbe Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14), propisane članovima 153-160, prilikom prestanka radnog odnosa na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1) ako usled tehnoloških, ekonomsih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Tužilji je prestao radni odnos kao tehnološkom višku zbog prestanka potrebe za njenim radom na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Prethodno je utvrđeno da je odlukom tužene tužilji nezakonito prestao radni odnos 2009. godine i tužilja je na osnovu sudske odluke vraćena na rad. U međuvremenu, radno mesto na kojem je radila (...), ukinuto je novom sistematizacijom radnih mesta iz 2010. godine i tužilji je u postupku vraćanja na rad navedeno da je njeno radno mesto „...“ i to u rešenju o korišćenju godišnjeg odmora koje je tužilji uručeno po vraćanju na rad. U toj situaciji nejasno je postupanje tužene u postupku vraćanja tužilje na rad, jer nije posebnom odlukom rasporedila tužilju na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, već je u rešenju o korišćenju godišnjeg odmora navedeno da je tužilja ... . U periodu od 13.07.2015. godine do 18.08.2015. godine, kada je tužilja koristila godišnji odmor, sproveden je postupak utvrđivanja viška zaposlenih, na taj način što je izvršeno rangiranje tri ... po kriterijumima koji su predviđeni Pravilnikom o radu, a potom je rešenjem tužene od 11.08.2015. godine utvrđeno da prestaje potreba za radom tužilje i rešenjem Upravnog odbora od 02.09.2015. godine odbijen prigovor tužilje. Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa propustili da cene od kakvog je značaja činjenica što tužilja nije radila na radnom mestu ... i na koji način je u tom slučaju moglo da se izvrši bodovanje i rangiranje, kao i poređenje rada tužilje u konkurenciji sa još dva zaposlena na tom radnom mestu, kao i koje je to poslove tužilja obavljala u periodu za koji je vrednovan njen rad. Kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih za čijim radom je prestala potreba su propisani članom 121. Pravilnika o radu tužene od 12.09.2014. godine, te je nejasno na koji način su primenjeni u odnosu na tužilju. Osim toga, odluka o prestanku radnog odnosa je konstitutivnog karaktera, jer se tom odlukom menja radno-pravni status zaposlenog, a odluka kojom se utvrđuje da je za radom zaposlenog prestala potreba je deklaratornog karaktera kojom se konstatuju činjenice u postupku utvrđivanja viška zaposlenih. To znači da nije pravilan zaključak nižestepenih sudova o pravnoj prirodi rešenja tužene od 11.08.2015. godine kojim je utvrđeno da prestaje potreba za radom tužilje na poslovima ..., kao i odluke Upravnog odbora tužene donete po prigovoru tužilje, u tom smislu da su ova rešenja osnov za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa. U postupku ispitivanja zakonitosti otkaza zbog razloga koji su propisani članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, sud je u obavezi da ceni sve činjenice i okolnosti u vezi vraćanja tužilje na rad po sudskoj odluci, kao i načina rangiranja i bodovanja, što je od uticaja na zakonitost postupka utvrđenja viška zaposlenih, koji je propisan članovima 153-160 Zakona o radu. Kada potpuno utvrdi činjenično stanje, u skladu sa primedbama istaknutim u ovom rešenju, prvostepeni sud će odlučiti o zakonitosti rešenja o otkazu i zahtevu tužilje za vraćanje na rad.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić