U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme, na poslovima ... u RJ „...“. Tuženi je osporenim rešenjem otkazao tužiocu ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 121. stav 2. tačka 5., člana 122. stav 1. tačka 14. i člana 140. Kolektivnog ugovora kod tuženog broj .. od 08.12.2017. godine, koja se ogleda u proneveri, krađi i pokušaju krađe imovine društva, bez obzira na vrednost, kao i saučesništvo, zato što je 21.09.2018. godine u 10,34 časova, 27.09.2018. godine u 07,36 časova i 11.10.2018. godine u 08,31 časova, izvršio krađu imovine društva, na način što je bez naloga i protivpravno predavao kutije sa delovima (šarniri i testo) iz radne jedinice „...“ kolegi BB koji ih je kasnije iznosio van kruga fabrike kamionima „Alfa plam“ i time učinio povredu radne obaveze utvrđene Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i Zakonom o radu. U svojoj pisanoj izjavi od 11.10.2018. godine tužilac je priznao povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, a prilikom saslušanja pred prvostepenim sudom u svojstvu parnične stranke negirao da je izvršio povredu radne obaveze na način kako mu je to tuženi stavio na teret, ukazujući da se radilo o praznim kartonskim kutijama za koje mu je kolega BB rekao da su mu potrebne za proces rada, pa mu ih dao, pri čemu se izjasnio da je izjavu o priznanju učinjene povrede radne obaveze dao tako što je napisao „ono što su tražili od njega“, jer je bio uplašen i zastrašivan da će posledice u radnom odnosu trpeti i njegova supruga, takođe zaposlena kod tuženog. Rešenjem OJT u Vranju Kt 755/18 od 30.08.2019. godine, odbačena je krivična prijava tuženog protiv tužioca AA, BB, VV i GG, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, zbog nepostojanja osnova sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. U obrazloženju rešenja je navedeno da je izvršen uvid u video snimak, fotodokumentaciju i GPS rute, vezano za krivičnu prijavu koja se tiče kretanja kamiona van predviđene rute, kao i priložene otpremnice iz koje se jedino može zaključiti da osumnjičeni jesu prenosili neke kutije, ali se sadržina istih ne može utvrditi, niti je utvrđeno da se u njima nalazio materijal koji nedostaje, niti su od strane lica kojima je poverena provera kamiona i zaposlenih na izlazu iz kruga fabrike, utvrđene bilo kakve nepravilnosti.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da protivno članu 228. u vezi sa članom 231. ZPP, na osnovu dokaza priloženih od strane tuženog nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da su tačne činjenice na kojima je zasnovano predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca, te je pravilnom primenom materijalnog prava poništeno kao nezakonito osporeno rešenje tuženog i istom naloženo da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove ..., odnosno na poslove i radne zadatke koji odgovaraju vrsti i stepenu tužiočeve stručne spreme.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povrede radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Kako i po oceni revizijskog suda iz utvrđenog činjeničnog stanja ne može sa sigurnošću da se utvrdi da su tačne činjenice na kojima se zasniva osporeno rešenje, odnosno da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret i da je drugostepeni sud prihvatio kao pravilan zaključak prvostepenog suda da se ne može utvrditi da je tužilac iznosio delove (šarnire i testo), kako je to bliže navedeno u dispozitivu osporenog rešenja, jer tokom prvostepenog postupka tuženi nije dokazao da su se u predmetnim kutijama nalazili delovi čiji je manjak primećen u preduzeću i da je za nastali manjak odgovoran tužilac, to je pravilna odluka nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva.

Pravilnom primenom odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu tuženom je naloženo da vrati tužioca vrati na rad i da ga rasporedi na poslove ... u RJ ..., odnosno na poslove i radne zadatke koji odgovaraju vrsti i stepenu tužiočeve stručne.

Pri tom, kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu primenom člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković