U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marina Perić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, PU Sremska Mitrovica, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2784/18 od 06.03.2019. godine, na sednici održanoj 27.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2784/18 od 06.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2784/18 od 06.03.2019. godine, usvojena je žalba tužene i preinačena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 br. 64/16 od 16.05.2018. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena: da na ime razlike od isplaćene do pripadajuće osnovne zarade za period od 01.05.2013. do 31.08.2014. godine svakom od tužilaca posebno isplati iznos od 39.082,87 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.01.2018. godine do isplate, kao i iznos od 20.980,14 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, da na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg dodatka – uvećanja na platu za rad u smenama za period od 01.05.2013. do 01.05.2016. godine, tužiocu AA isplati iznos od 248.336,71 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.01.2018. godine pa do isplate, kao i iznos od 98.008,67 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate i tužiocu BB isplati iznos od 251.063,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.01.2018. godine pa do isplate, kao i iznos od 98.800,14 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, kao i da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 212.040,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate, dok je u odnosu na preostali usvajajući deo kojim je obavezana tužena da isplati tužiocima zakonsku zateznu kamatu na iznose naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada koji su isplaćeni nakon dospelosti za period od 01.11.2013. do 30.09.2017. godine i to tužiocu AA iznos od 4.137,67 dinara i tužiocu BB iznos od 4.137,67 dinara, a tužilji VV zakonsku zateznu kamatu na iznose naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada koji su isplaćeni nakon dospelosti za period od 01.07.2014. do 30.06.2016. godine iznos od 2.100,43 dinara, i deo kojim je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka, žalba tužene odbijena i potvrđena prvostepena presuda. Obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. i 404. ZPP.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Neosnovan je revizijski navod da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 2. i 8. ZPP. Drugostepeni sud je postupao u okviru svoje nadležnosti. Presuda je zasnovana na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku na koje je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su zaposleni kod tužene. AA i BB su u spornom periodu od 01.05.2013. godine do 01.05.2016. godine obavljali rad u smenama 12-24-12-48 sati, dok tužilja VV nije bila u režimu smenskog rada i ovom tužbom potražuje samo razliku osnovne zarade i kamatu za neblagovremeno plaćene naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada. Nalazom veštaka utvrđeno je da je tužiocima u periodu od 01.05.2013. godine do 31.08.2014. godine isplaćena osnovna plata u nižem iznosu od 75% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi RS. Utvrđeno je i da nisu realizovana sva odobrena sredstva predviđena za plate i dodatke zaposlenih u javnom sektoru za 2013. i 2014. godinu. Takođe je utvrđeno da je u ukupnom koeficijentu za obračun plate tužilaca AA i BB, dodatak za smenski rad izražen koeficijentom 0,145 od osnovice. Ako smenski rad tužilaca ne bi bio vrednovan kroz koeficijent uvećanje plate bi iznosilo 28,6%. Nalazom veštaka utvrđeni su iznosi manje isplaćene plate po osnovu dodatka za rad u smenama.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev. Zaključio je da je tužiocima u utuženom periodu saglasno članu 23. stav 1. posebnog Kolektivnog ugovora za policijske službenike pripada osnovica za obračun plate koja ne može biti niža od 75% od prosečne zarade po zaposlenom u privredi RS isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se utvrđuje osnovica. Ovo imajući u vidu da je u budžetu Republike Srbije za 2013. i 2014. godinu preostalo nerealizovanih sredstava namenjenih za plate i dodatke i zaposlenima u javnom sektoru. Takođe zaključuje da tužiocima AA i BB pripada razlika između isplaćenog i pripadajućeg uvećanja na platu po osnovu rada u smenama u procentu od 28,6%. Navedeni procenat uvećanja propisan je za zaposlene koji smenski rad obavljaju povremeno, kako je to regulisano Zakonom o policiji i posebnim Kolektivnim ugovorom. Po stanovištu prvostepenog suda tužilac i ostali zaposleni kod tužene koji u kontinuitetu obavljaju poslove po smenama bili bi dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na radnike koji bi samo povremeno obavljali poslove u smenama, što je suprotno članu 23. stav 2. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i članu 104. Zakona o radu.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je preinačujući prvostepenu presudu odbio tužbeni zahtev u delu za razliku od isplaćene do pripadajuće osnovne zarade i za uvećanje na platu za rad u smenama. Kolektivnim ugovorom se ne može utvrđivati osnovica za obračun plate policijskih službenika ukoliko to nije zakonom propisano u smislu člana 56. Zakona o budžetskom sistemu. Obaveze koje preuzimaju direktni ili indirektni korisnici budžeta moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini saglasno članu 54. Zakona o budžetskom sistemu. U odsustvu dokaza da je tuženoj odobrena isplata iz sredstava budžeta po traženoj osnovici za plate policijskih službenika u spornom periocu i nemogućnosti primene korektivnog pravila iz odredbe člana 8. stav 2. Zakona o radu, tužbeni zahtev po osnovu razlike isplaćene plate do pripadajuće u iznosima utvrđenim veštačenjem je neosnovan. Neosnovanim je ocenio i tužbeni zahtev za isplatu razlike uvećane zarade po osnovu smenskog rada obračunate uz uvećanje od 28,6 % od osnovne plate imajući u vidu da je tužiocima saglasno članu 147a Zakona o policiji i Pravilniku o platama zaposlenih u MUP-u smenski rad vrednovan kroz dodatni koeficijent.

Neosnovano je ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda i da je tužiocima povređeno pravo koje imaju po osnovu člana 8. stav 2. Zakona o radu da se opštim aktom mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od utvrđenih zakonom. Član 23. stav 1. posebnog Kolektivnog ugovora propisuje najnižu osnovicu za obračun plata policijskih službenika u visini od 75% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije pod uslovom da odobrena sredstva u budžetu namenjena za plate omogućavaju utvrđivanje takve osnovice. U suprotnom Vlada može utvrditi nižu osnovicu za obračun plata policijskih službenika u skladu sa odobrenim sredstvima u visini osnovice određene za profesionalna vojna lica. Veštačenjem je utvrđeno da je za 2013. i 2014. godinu potrošeno 83,64 % odnosno 84,95 % odobrenih sredstava za plate i dodatke zaposlenih u javnom sektoru. Postojanje u budžetu neutrošenih sredstava za plate ne znači da je ispunjen uslov za obračun osnovice u smislu člana 23. stav 1. posebnog Kolektivnog ugovora. Ovo sa razloga što se preostala sredstva odnose se na sve zaposlene u javnom sektoru, te imajući u vidu visinu izdataka potrebnih da se svim policijskim službenicima osnovica za obračun plata odredi na isti način. Stoga je pravilno drugostepeni sud primenio Zakon o budžetskom sistemu koji propisuje da se direktni i indirektni korisnici budžeta moraju kretati u okviru granica odobrenih sredstava za odgovarajuću namenu. To nije u suprotnosti ni sa odredbom posebnog Kolektivnog ugovora o određivanju minimalne osnovice za obračun plata policijskih službenika koja se primenjuje pod uslovom da odobrena sredstva u budžetu to omogućavaju.

Neosnovan je i navod revidenta kojim osporava stanovište drugostepenog suda da tužioci nemaju pravo na uvećanje plate od 28,6% po osnovu rada u smenama. Navedeni procenat uvećanja plata propisan članom 147a Zakona o policiji namenjen je zaposlenima koji rade na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno. To je dodatak na platu koji nije uzet u obzir pri vrednovanju poslova radnog mesta zbog toga što za to radno mesto nije predviđen rad u smenama. Uvećanje plate se obračunava na svaki sat rada ako zaposleni koji nema smenski rad povremeno radi u smenama. Tužiocima AA i BB je rad u smenama izražen kroz koeficijent za obračun plate pri vrednovanju poslova radnog mesta i isplaćuje im se za svaki mesec. Kako je neredovnost u radu na nekim radnim mestima stalni uslov rada i tako je vrednovana kroz koeficijent, a na nekim mestima nije stalni uslov rada već se uvodi povremeno, to ni zaposleni na tim radnim mestima nisu u istom položaju. S toga je neosnovano pozivanje revidenta na pravo zaposlenih na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koju ostvaruju kod istog poslodavca.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić