Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog obavljala poslove ... od 17.01.2011. godine do 24.08.2018. godine, po više pravnih osnova. Posao ... sistematizovan je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog, a u zaključenim ugovorima između stranaka označavane su različita radna mesta. Parnične stranke su 17.01.2011. godine zaključile ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa trajanjem do 28.02.2011. godine; 02.03.2011. godine zaključile su ugovor o radu na određeno vreme radi zamene do povratka sa bolovanja zaposlene BB, koji je na osnovu zaključenog aneksa ugovora o radu trajao do 19.04.2011. godine; 20.04.2011. godine, zaključile su ugovor o privremenim i povremenim poslovima koji je trajao do 17.05.2011. godine; 20.05.2011. godine, zaključile su ugovor o radu na određeno vreme radi zamene do povratka sa bolovanja zaposlene koja se nalazi na porodiljskom odsustvu, a koji je na osnovu zaključenog aneksa trajao do 16.06.2011. godine; 16.06.2011. godine zaključile su ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a do 15.09.2011. godine su zaključile još tri takva ugovora; 15.09.2011. godine stranke su zaključile ugovor o delu; 29.12.2011. godine zaključile su ugovor o privremenim i povremenim poslovima; 18.03.2012. godine zaključile su ugovor o privremenim i povremenim poslovima; 28.06.2012. godine, zaključile su ugovor o delu sa trajanjem do 28.12.2012. godine; 28.12.2012. godine zaključile su ugovor o privremenim i povremenim poslovima; 21.01.2013. godine zaključile su ugovor na određeno vreme, potom još dva ugovora na određeno vreme sa trajanjem do 16.01.2014. godine, nakon čega je zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima; 27.02.2014. godine stranke su zaključile ugovor o radu na određeno vreme zbog zamene i do prestanka nege deteta VV; zaključenim aneksima ugovora o radu na određeno vreme menjala je druge odsutne sa rada do 24.08.2018. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj .. od 08.08.2018. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog i konstatovano da je radni odnos prestao zaključno sa 24.08.2018. godine, sa obrazloženjem da je prestala potreba zamene privremeno odsutnog zaposlenog.

Prvostepeni sud, na osnovu odredbi člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05 ... 54/09), koje su tokom radnog angažovanja tužilje regulisale radni odnos na određeno vreme, kao i odredbe člana 197. stav 1. tog zakona, kojom je regulisan rad na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, nalazi da je tuženi zloupotrebljavao zakonom predviđene osnove radnog angažovanja, pa zaključuje da je 17.01.2012. godine, istekom 12 meseci od stupanja na rad tužilje 17.01.2011. godine, njen radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. Pošto je tužilja radila više od sedam godina iste poslove, činjenica da je u zaključenim ugovorima navođeno da ona menja zaposlene na različitim poslovima nije od značaja, pri čemu 17.01.2012. godine, kada je došlo do prerastanja radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme nije bila na snazi Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 113/13 ... 50/20).

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pošao od merodavne materijalnopravne regulative, osim koje su za odluku od značaja i odredbe člana 199. Zakona o radu, kojima je regulisan ugovor o delu i člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, kojima je regulisana punovažnost i dejstvo prividnog ugovora. Između stranaka je u svrhu radnog angažovanja tužilje pismeno zaključeno više vrsta ugovora, koje predviđa Zakon o radu. U zaključenim ugovorima o radu na određeno vreme navedeno je da se tužilja radno angažuje radi zamene odsutnog zaposlenog, koje radno angažovanje nije ograničeno trajanjem od 12 meseci u smislu člana 37. stav 1. Zakona o radu. Rad tužilje po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu predstavlja po odredbama članova 197. i 199. Zakona o radu rad van radnog odnosa. Tužilja je zaključenjem pismenih ugovora izrazila saglasnost sa osnovom radnog angažovanja. Zaključeni ugovori o privremenim i povremenim poslovima nikada nisu trajali duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, pa suprotno zaključku prvostepenog suda nije bilo zloupotrebe ove pravne forme radnog angažovanja od strane tuženog. Kada se odsutni zaposleni vrati na rad, ugovor o radu na određeno vreme prestaje po sili zakona u smislu člana 175. Zakona o radu. Tužilja u spornom periodu, između dva zaključena ugovora nikada nije radila bez pravnog osnova neprekidno pet radnih dana, već je njeno angažovanje uvek imalo definisan osnov u zaključenom ugovoru. Pošto su stranke uvek zaključivale pismene ugovore, nema mesta primeni fikcije o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme danom stupanja na rad u smislu člana 32. stav 2. Zakona o radu. Osim navedenog, na osnovu člana 27e. stav 34. Zakona o budžetksom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 108/13 ... 149/20), koja je bila u primeni od 07.12.2013. godine do 31.12.2020. godine, postojala je zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta kod tuženog, kao korisnika javnih sredstava. Zabrana zapošljavanja novih lica konzumira u sebi i zabranu preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme nakon 07.12.2013. godine sve do 24.08.2018. godine, kada je tužilji otkazan ugovor o radu. Izneti razlozi čine neosnovanim tužbeni zahtev u delu za poništaj rešenja od 08.08.2018. godine o otkazu ugovora o radu tužilji, pošto je ono deklaratornog karaktera i sadrži konstataciju da dana 24.08.2018. godine tužilji prestaje radni odnos zasnovan ugovorom o radu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog od 27.02.2014. godine.

Po stavnovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio postavljeni tužbeni zahtev.

Navodi revizije, kojima se ukazuje na zloupotrebu pravnog osnova radnog angažovanja tužilje već su isticani u postupku po žalbi. Drugostepeni sud je pravilno ocenio ove navode kao neosnovane, dajući jasnu i neprotivrečnu pravnu argumentaciju koju prihvata i Vrhovni sud.

Po Zakonu o radu važećem u vreme trajanja spornog odnosa („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 32/13) ugovor o radu se može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla i nastupanjem objektivnog događaja, za vreme trajanja tih potreba (član 37. stav 1.); poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava jedan ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (član 37. stav 2.); izuzetno iz stava 2. ovog člana ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka (član 37. stav 4. tačka 1.); poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz stava 4. tačke 1. – 3. ovog člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu u skladu sa ovim članom (član 37. stav 5.); ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (član 37. stav 6.).

Polazeći od navedenih odredbi, neosnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud propustio da oceni i pravno vrednuje sadržinu zaključenih ugovora o radu tužilje za period od 21.01.2013. godine do 20.01.2014. godine, odnosno ugovora od 27.02.2014. godine, koji ne sadrže odredbu o zameni odsutnog radnika. Naime, činjenično je utvrđeno da je pre zaključenja ugovora o radu na određeno vreme od 21.01.2013. godine tužilja bila radno angažovana na osnovu zaključenog ugovora o privrmenenim i povremenim poslovima od 28.12.2012. godine, a da je dana 07.12.2013. godine stupila na snagu zakonska zabrana zapošljavanja novih lica, pa je tokom ovog vremenskog perioda isključena mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme.

Iz utvrđenih činjenica sledi, a revizijom se ne dovodi u sumnju da je u toku spornog perioda radnopravni status tužilje bio pravno definisan zaključenim ugovorima u pismenoj formi između stranaka, pa je jasno da je prema redovnom toku stvari kod tužilje postojala svest o pravnom statusu i da je ona slobodno izjavila volju o radnom angažovanju po više pravnih osnova koje predviđa Zakon o radu. Sledi da drugostepeni sud pravilno izvodi zaključak da stranke nisu zaključivale prividne ugovore kojima je prikrivan ugovor o radu na neodređeno vreme, pošto su u skladu sa odredbama članova 30. – 33. Zakona o radu svi zaključeni ugovori na određeno vreme sadržali prava i obaveze ugovornih strana, te su ih stranke u znak saglasnosti izjavljenih volja potpisale.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić