.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3832/2019
04.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., koje sve zastupa punomoćnik Dragan Jasika, advokat iz ..., protiv tuženih ĐĐ, koju zastupa punomoćnik Ljiljana R. Popadić, advokat iz ... i EE, koga zastupa punomoćnik Borislav Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2742/19 od 23.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2742/19 od 23.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2742/19 od 23.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2742/19 od 23.09.2019. godine žalbe tuženih su odbijene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Rumi P1 118/18 od 08.07.2019. godine kojom su obavezani tuženi da tužiocima solidarno isplate za period od 01.04.2015. do 31.08.2015. godine troškove za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora u pojedinačnim mesečnim iznosima bliže navedenim u izreci presude i da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka od 46.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do konačne isplate. Obavezan je drugotuženi da tužiocima za period od 01.09.2015. do 28.02.2018. godine na ime naknade troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u izreci presude. Utvrđeno je da je tužba tužilaca u delu zahteva koji se odnosi na potraživanje naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora za mesec mart 2018. godine protiv drugotuženog povučena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremene revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizije su izjavili i s pozivom na član 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama tuženih kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da nema potrebe za izuzetno dozvoljenom revizijom tuženih u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 16.05.2018. godine.
Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora u odnosu na svakog tužioca (prvotužioca – 490.850,00 dinara, drugotužioca – 512.220,00 dinara, trećetužioca – 508.820,00 dinara, četvrtotužioca – 498.250,00 dinara i petotužioca – 505.220,00 dinara) ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodna banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tuženih nisu dozvoljene.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
