Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženih Predškolske ustanove „Čukarica“ sa sedištem u Beogradu i Grada Beograda, koje zastupa zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo grada Beograda, Odeljenje gradskog pravobranilaštva za opštine Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari grad, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1025/23 od 13.04.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1025/23 od 13.04.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1025/23 od 13.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5008/21 od 04.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova ishrane za vreme rada solidarno isplate iznos od 247.922,20 dinar sa zakonskom zateznom kamatom, na pojedinačno mesečno opredeljene iznose od dospelosti do isplate, sve bliže određeno kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora solidarno isplate iznos od 227.880,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno mesečno opredeljene iznose od dospelosti do isplate, sve bliže određeno kao u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 99.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1025/23 od 13.04.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5008/21 od 04.10.2022. godine, u stavu prvom i drugom izreke, a žalba tužilje u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5008/21 od 04.10.2022. godine tako što je obavezana tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara, a preko dosuđenog iznosa odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova koji su imali u postupku pred prvostepenim sudom. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju iz svih zakonom dozvoljenih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, a pobijana odluka doneta je u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine, po kom zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plate u kom je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. Stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/23) pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 15.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 634.988,08 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković