.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 384/2022
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Žarko Radanov, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1436/21 od 14.06.2021. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1436/21 od 14.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u potvrđujućem delu.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1436/21 od 14.06.2021. godine, u potvrđujućem delu.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1786/20 od 22.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od jula 2017. godine do jula 2020. godine, pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 106.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1436/21 od 14.06.2021. godine, delimično je preinačena prvostepena presuda i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade od jula 2017. godine do jula 2020. godine isplati pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od 05. u mesecu za prethodni mesec, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka u iznosu od 106.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a u preostalom delu odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda pravila postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na potvrđujući deo pobijane presude, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u pogledu primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine). Takođe, bitne povrede pravila postupka ne predstavljaju razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti.
Na osnovu navedenog, a primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 21.08.2020. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 737.603,24 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka na ime sastava odgovora na reviziju i za sudske takse tuženom nisu priznati, jer mu nisu bili nužni i potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu trećem doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
