Rev2 384/2024 1.14.1; Osnovi za diskriminaciju

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 384/2024
27.03.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog Društva za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i proizvodnju prirodnog gasa „Naftna industrija Srbije“ a.d. Novi Sad, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3162/23 od 08.09.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3162/23 od 08.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3162/23 od 08.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P1 122/20 od 11.05.2023. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi postupao diskriminatorski prema tužiocu nakon što je: tužioca bez opravdanog i objektivnog razloga, zbog invaliditeta, u periodu od 12.03.2012. godine do 29.09.2013. godine, stavio u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene tako što mu je nametnuo obavljanje nekvalifikovanih ponižavajućih poslova mimo stručne srpeme i radnog iskustva, čime je izvršena neposredna diskriminacija prema tužiocu; tužiocu kao jednom od 247 zaposlenih prilikom rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena pogrešno obračunao godine staža i iznos otpremnine, te donošenjem rešenja o otkazu .../2015 od 14.04.2015. godine, povredio pravo na jednaka prava i obaveze iz oblasti rada, čime je izvršena neposredna diskriminacija prema tužiocu; odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po članu 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ br. 22/2009 i 52/2021), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 1986. godine do 15.04.2015. godine, kada mu je prestao radni odnos kao tehnološkom višku. Pravnosnažnom presudom od 22.09.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca. U spornom vremenskom periodu, za koji se traži utvrđenje diskriminatorskog postupanja tuženog, tužilac je obavljao poslove ... u Pogonu TNG Beograd, Sektor za ..., Sekcija ... Blok ..., po zaključenom aneksu VII Ugovora o radu od 12.03.2012. godine. Tužilac, koji ima četvrti stepen stručne spreme, zanimanje ..., na osnovu rešenja nadležnog SIZ-a od 03.02.1989. godine, ima utvrđeno telesno oštećenje od 70% zbog oštećenog sluha, zbog čega mu nisu dodeljivani zadaci koji su podrazumevali neposredan rad sa tečnim gasom, već su mu zbog razloga sigurnosti i bezbednosti dodeljivani poslovi na održavanju i čišćenju ... i ..., koji su definisani u opisu poslova radnog mesta. Na osnovu zaključenog aneksa ugovora o radu od 17.09.2013. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto referenta za ... Odeljenja u ..., Služba za ..., koje poslove je obavljao kada je proglašen tehnološkim viškom. U potvrdi tuženog od 25.03.2019. godine, navedeno je da je tužilac ostvario ukupan radni staž od 35 godina, 5 meseci i 20 dana, a ova omaška je ispravljena u potvrdi od 04.04.2019. godine, kada je konstatovano da je tužilac ostvario radni staž u trajanju od 36 godina, 3 meseca i 18 dana.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi pozivom na odredbe članova 2., 4. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije nalaze da prema tužiocu dodeljivanjem radnih zadataka u spornom periodu, odnosno učinjenom i otklonjenom tehničkom greškom u označavanju radnog staža prilikom otkazivanja ugovora o radu, nisu preduzete radnje diskriminatorskog postupanja, zbog čega je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan. Poslovi koje je obavljao bili su u opisu radnog mesta, a selektivno obavljanje svih poslova bilo je uslovljeno ličnim svojstvima tužioca koji ima oštećen sluh, u svrhu obezbeđenja sigurnosti i bezbednosti na radu kako tužioca, tako i svih ostalih zaposlenih. Prema odredbi člana 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje i davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svhra koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi).

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo, što navode revizije čini neosnovanim.

Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizlazi da je tužilac, zaposleni kod tuženog od 1986. godine, radio na različitim poslovima i zadacima, te da su u tu svrhu stranke zaključivale anekse ugovora o radu. U spornom periodu tužilac je obavljao poslove ... u Pogonu TNG Beograd, po zaključenom aneksu ugovora o radu od 12.03.2012. godine, a do prestanka radnog odnosa obavljao je i druge poslove po aneksu ugovora o radu od 17.09.2013. godine.

Izneto čini neosnovanim navode revizije da je tuženi postupio suprotno odredbi člana 24. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“ br. 33/2006 i 13/2016), pošto tužiocu nisu postavljani posebni uslovi rada kao zaposlenom sa invaliditetom. Tužilac je u spornom periodu obavljao jednostavnije poslove u okviru opisa poslova svog radnog mesta, a za selektiranje poslova nesumnjivo je postojao opravdan razlog. Kako to pravilno nalazi drugostepeni sud, činjenicom da je tužilac oslobođen određenih poslova učinjena je pozitivna diskriminacija, uslovljena invalidnošću tužioca zbog slabog sluha, koja po odredbi člana 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije nije zabranjena.

Preostali navodi revizije nisu detaljno obrazloženi na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, pošto se njima ponavljaju žalbeni navodi o kojima se drugostepeni detaljno izjasio, dajući za svoju odluku pravilne i jasne razloge.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković