Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 25.05.2006. godine i aneksa ugovora o radu od 05.07.2007. godine, na poslovima ... . Rešenjem tužene od 01.09.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu i prestao mu je radni odnos dana 01.09.2015. godine, primenom odredbe člana 179. stav 2. tačka 3. Zakona o radu, zbog necelishodnosti i neodgovornog korišćenja sredstava rada, jer je dana 02.11.2014. godine, bez naloga poslodavca, traktorom poslodavca izvršio tanjiranje nekoliko poljoprivrednih parcela privatne svojine i van radnog naloga od 01.11.2014. godine. Tužiocu je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu dostavljeno pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 20.11.2014. godine, koje je tužilac primio i izjasnio se odgovorom na upozorenje od 26.11.2014. godine. Tužilac je od 09.12.2014. godine bio privremeno sprečen da radi, a od 17.07.2015. godine do 03.08.2015. godine koristio je pravo na godišnji odmor, nakon čega je ponovo bio na bolovanju od 01.09.2015. godine. Rešenje tuženog od 01.09.2015. godine poništeno je delimičnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 623/15 od 10.03.2016. godine, koje je u tom delu pravosnažno, a iz razloga što je nastupila zastarelost otkaznog razloga od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, shodno članu 184. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14), usled čega je protekao subjektivni rok od 6 meseci.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, potvrđena je prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, na radno mesto koje odgovara njegovom stepenu i vrsti stručne spreme, zbog nepostojanja osnova za prestanak radnog odnosa, a time ni materijalnopravni uslov za primenu člana 191. stav 7. Zakona o radu. Sudovi su zaključili da tužilac nije učinio povredu radne obaveze koje su mu spornim rešenjem stavljene na teret, pa su primenom člana 191. st. 1.-4. Zakona o radu, usvojili tužbeni zahtev. Nižestepeni sudovi su tužiocu dosudili i naknadu štete primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu u visini izgubljenih zarada od dana prestanka radnog odnosa do 30.09.2017. godine, a u visini zbira pojedinačnih mesečnih zarada za svaki mesec spornog perioda u iznosu osnovne zarade tužioca u mesecu koji je prethodio donošenju osporenog rešenja.

Pravne posledice nezakonitog otkaza regulisane su odredbama člana 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14), kojim je u stavu 1. do 4. propisano da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplati pripadajući doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa zakonom, u kojoj ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonus, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenima u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom. Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđen mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.

Odredbom člana 191. stav 7. istog zakona propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su usvojili tužbeni zahtev za vraćanje tužioca - zaposlenog na rad i naknadu štete, nalazeći da nije postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu, koji bi bio uslov za primenu člana 191. stav 7. Zakona o radu, odnosno da tužilac nije učinio povredu radne obaveze koje su mu spornim rešenjem tuženog stavljene na teret. Naime, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da tužilac predmetnog dana nije postupao mimo radnih naloga i da nije istanjirao veću površinu parcela prikazanih u tabelama radnih naloga, te da nije učinio povredu koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, čime je tuženi bez pravnog osnova tužiocu otkazao ugovor o radu. S tim u vezi nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno ocenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić