.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3857/2023
29.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Đenadić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2434/23 od 16.06.2023. godine, u sednici održanoj 29.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2434/23 od 16.06.2023. godine, u delu za isplatu manje isplaćene zarade i naknadu troškova postupka, kao o izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužioca i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2434/23 od 16.06.2023. godine, u delu za isplatu manje isplaćene zarade i naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2631/21 od 25.01.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime razlike između isplaćene zarade za standardni učinak i vreme provedeno na radu i minimalne zarade, za period od maja 2018. godine zaključno sa oktobrom 2018. godine, ukupan iznos od 2.743,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne opredeljene iznose. Stavom drugim i trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtevi tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu za period od maja 2018. godine zaključno sa oktobrom 2021. godine, isplati na ime troškova za ishranu u toku rada ukupan iznos od 62.038 50 dinara i za regres za korišćenje godišnjeg odmora ukupan iznos od 42.882,43 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, na pojedinačno opredeljene iznose, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2434/23 od 16.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i delu stava petog izreke u odnosu na tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškove drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tuženi i to tužilac na odluku o troškovima parničnog postupka, a tuženi na usvajajući deo za isplatu manje isplaćene plate, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim (član 404. ZPP).
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o revizijama kao izuzetno dozvoljenim na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je pravnosnažnom presudom odlučeno, a u delu koji se revizijom pobija, je isplata na ime manje isplaćene zarade. O ovom pravu tužioca i visini tražene razlike, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Takođe, odluka o troškovima postupka je doneta uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Iz navedenih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija, u odnosu na pobijani deo, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 05.04.2021. godine, a vrednost novčanog potraživanja koji se revizijom pobija je 2.743,39 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Takođe, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija tužioca izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i njegova revizija nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
