U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milić Milić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod i kanalizacija“, Kragujevac, čiji je punomoćnik Nikola Leković, advokat iz ..., radi utvrđenja radnog odnosa i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1411/19 od 19.06.2019. godine, u sednici održanoj 23.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1411/19 od 19.06.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 632/18 od 14.02.2019. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio da se utvrdi prema tuženom JKP „Vodovod i kanalizacija“, Kragujevac, da radni odnos zasnovan između parničnih stranaka na određeno vreme Ugovorom o radu od 03.02.2014. godine, izmenjen Aneksom ovog ugovora od 20.02.2014. godine, za poslove na radnom mestu ... u oragnizacionoj celini ... „...“ sa primenom od 01.03.2014. godine, je 09.03.2015. godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, što je tuženi dužan priznati, kao i da se poništi rešenje tuženog o otkazu Ugovora o radu broj ... od 03.02.2016. godine kao nezakonito, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i da se obaveže tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi 231.000,00 dinara u roku od osam dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 632/18 od 14.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je radni odnos zasnovan između parničnih stranaka na određeno vreme Ugovorom o radu od 03.02.2014. godine, izmenjen Aneksom ovog ugovora od 20.02.2014. godine za poslove na radnom mestu .. u Organizacionoj celini ... „...“ sa primenom od 01.03.2014. godine, dana 09.03.2015. godine, prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, što je tuženi dužan priznati, pa je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu broj ... od 03.02.2016. godine poništeno kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi 231.000,00 dinara u roku od osam dana od prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1411/19 od 19.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 632/18 od 14.02.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. ZPP, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS, br.72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se ukazuje u reviziji. Revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kako je to propisano članom 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog počev od 03.02.2014. godine do 03.02.2015. godine na osnovu Ugovora o radu od 30.01.2014. godine za obavljanje poslova ložač kotlova i manipulant u dozer stanici I. Aneksom Ugovora o radu od 20.02.2014. godine, tužilac je upućen na obavljanje poslova .... , ... „...“, za koji je predviđena srednja stručna sprema i opis poslova utvrđen Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, a određeno je da će se Aneks primenjivati od 01.03.2014. godine do 03.02.2015. godine. Aneksom 2, Ugovora o radu od 30.01.2015. godine, tužiocu je za obavljanje istih poslova produžen ugovor o radu, tako što je navedeno da će se primenjivati od 30.02.2015. godine do 03.08.2015. godine. Aneksom 3, Ugovora o radu, tužiocu je takođe za obavljanje poslova ..., u ... „...“, Ugovor o radu produžen do 03.01.2016. godine, u kojem je navedeno da će se primenjivati od 25.02.2015. godine do 03.02.2016. godine. Rešenjem tuženog od 01.02.2016. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu od 03.02.2014. godine zaključno sa 03.02.2016. godine, zbog isteka roka za koji je zasnovan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev osnovan i da su ispunjeni uslovi propisani članom 37. stav 2. Zakona o radu, koji je važio u vreme zaključenja prvog ugovora o radu, pa kako je tužilac više od 12 meseci neprekidno radio na istim poslovima to znači da je tuženi imao potrebu za radom tužioca u dužem vremenskom periodu. Zaključujući da je poslodavac zloupotrebio radna prava tužioca, ocenjeno je da su ispunjeni uslovi propisani članom 37. stav 4. Zakona o radu da radni odnos zasnovan na određeno vreme, postaje radni odnos na neodređeno vreme i zato je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.

U reviziji se osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja pogrešno primenili materijalno pravo.

U konkretnom slučaju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme počev od 03.02.2014. godine na radnom mestu …, s tim što je Aneksom 1, upućen da od 01.03.2014. godine obavlja poslove ... u ... „...“. Aneksom 2 od 30.01.2015. godine i Aneksom 3 od 25.02.2015. godine, tužiocu je produžavan radni odnos na istom radnom mestu bez prekida do 03.02.2016. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, za odlučivanje o radno-pravnom statusu tužioca u pogledu ispunjenosti uslova za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, primenjuju se odredbe člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.75/14 od 21.07.2014. godine), koji je stupio na snagu 29.07.2014. godine. Odredbe ovog zakona se primenjuju, imajući u vidu vremensko važenje zakona, zato što se traži preobražaj radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme, za period od 01.03.2014. godine do 03.02.2016. godine. Prema članu 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, član 37. Zakona o radu menja se pa je tako članom 37. stav 1. propisano da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa, čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a stavom 2. propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 6. istog člana propisano je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostaje da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo pozivajući se na odredbe Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...32/13), koji je bio na snazi u vreme zaključenja prvog ugovora o radu i kojim je u članu 37. stav 1. bilo propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno, kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Međutim, kako se na radno – pravni status tužioca primenjuju odredbe člana 37. Zakona o radu koje su stupile na snagu 29.07.2014. godine a tužilac je na istim poslovima radio od 03.02.2014. godine do 03.02.2016. godine, pravilno je rešenjem tuženog od 01.02.2016. godine tužiocu otkazan ugovor o radu sa 03.02.2016. godine zbog isteka roka na koji je ugovor zaključen. U toj situaciji tužilac nije radio (na istim poslovima sa prekidima ili bez prekida) duže od 24 meseca, tako da je tuženi poslodavac zaključivao ugovore o radu u skladu sa odredbom člana 37. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14). Kako su ugovori o radu na određeno vreme zaključeni u skladu sa odredbama Zakona o radu i kako tužilac nije nastavio da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je poslednji ugovor zaključen, to nisu ispunjeni uslovi propisani članom 37. stav 6. istog zakona, da bi se smatralo da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Imajući u vidu da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prestao protekom roka na koji je zaključen ugovor o radu, to je rešenje tuženog kojim je utvrđen prestanak radnog odnosa tužiocu, zakonito. Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu za vraćanje tužioca na rad.

Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja pogrešno primenili materijalno pravo, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP i preinačio nižestepene presude tako što je odbio tužbeni zahtev.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić