Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, što saglasno članu 407. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radno angažovan kod tuženog za obavljanje poslova ... na osnovu više zaključenih ugovora i to ugovora o privremenim i povremenim poslovima od 27.12.2016. godine, ugovora na određeno vreme od 23.02.2017. godine i ugovora o privremenim i povremenim poslovima od 26.04.2017. godine, koji je zaključen za period od 27.04.2017. godine do 26.06.2017. godine. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene od 19.07.2016. godine i 14.02.2017. godine, bila su sistematizovana i upražnjena radna mesta ... . Rešenjem tužene od 31.05.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor od 26.04.2017. godine i prestalo mu je radno angažovanje na radnom mestu ... zbog isteka roka na koji je zaključen. Tužilac je u dužem vremenskom periodu kod tužene, obavljao poslove i ..., s obzirom da je zbog potrebe posla uobičajena praksa bila da se ... i ... smenjuju, potreba za ovim poslovima nije bila periodična, već stalna, s obzirom da su isti bili i sistematizovani, a da ih je tužilac obavljao na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji je imao sve karakteristike i elemente radnog odnosa.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u konkretnom slučaju postupila suprotno prinudnim propisima i odredbi člana 197. Zakona o radu, iz kojih razloga je ništav ugovor o privremenim i povremenim poslovima od 26.04.2017. godine, saglasno odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a samim tim i rešenje o otkazu takvog ugovora, a da je tužilac stupanjem na rad 26.04.2017. godine, zasnovao kod tužene radni odnos na neodređeno vreme, jer je njegov rad imao sve karakteristike i elemente radnog odnosa, shodno odredbi člana 32. Zakona o radu.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Naime, odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu, propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Stavom 2. istog člana propisano je da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Tužilac je u konkretnom slučaju neprekidno radio kod tužene na poslovima za kojima je postojala stalna potreba i koji su bili sistematizovani i upražnjeni, na osnovu više zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, iako su isti imali sve karakteristike i elemente ugovora o radu, pa kako je tužena ovakvim svojim postupanjem zloupotrebila institut ugovora za obavljanje privremenih i Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući prethodno u vidu, a suprotno navodima revizije tužilac jeste stupanjem na rad 26.04.2017. godine, zasnovao radni odnos kod tužene na neodređeno vreme, u skladu sa odredbom člana 32 Zakona o radu.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se ističe da je tužilac sa tuženom imao zaključen i ugovor o radu na određeno vreme, s obzirom da je po ovom ugovoru tužiocu prestao radni odnos zbog isteka roka na koji je zaključen, a nakon toga tužilac zaključio ugovor o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje istih poslova. Ovi navodi idu u prilog tužiocu, jer ukazuju da je po svim zaključenim ugovorima, bilo da je u pitanju ugovor na određeno vreme ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, tužilac radio na istim poslovima za kojima je kod tužene postojala stalna potreba, odnosno da se ne može govoriti o poslovima za kojima se ukazivala privremena potreba ili na kojima je povremeno dolazilo do povećanog obima posla i slično.

Tužena je već isticala u žalbi navode kojima insistira da se u konkretnom slučaju ne radi o zaključenom ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, već o ugovoru na određeno vreme, a koje je drugostepeni sud pravilno cenio, pa ih ovaj sud nije posebno obrazlagao.

Pravilna je odluka o vraćanju tužioca na rad, s obzirom da je utvrđeno da je stupanjem na rad zasnovao radni odnos kod tužene, kao i za isplatu neisplaćene zarade za jun 2017. godine.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom člana153. i 154. ZPP, a tuženoj nisu priznati troškovi za izjavljenu reviziju, jer po istoj nije uspela, primenom odredbe člana 150. ZPP-a.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić