OBAVEZUJU SE tužilje da tuženoj solidarno naknade troškove celog postupka od 49.500,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1501/2021 od 01.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilja usvaja. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji AA iz ... za period od 30.08.2018. do 31.03.2021. godine isplati i to: na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 104.273,75 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 18.730,14 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 73.028,36 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 12.429,04 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji BB iz ..., za period od 01.04.2018. do 31.03.2021. godine isplati i to: na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 79.213,00 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 15.698,30 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine i na ime naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 83.324,36 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 15.866,92 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji VV iz ... za period od 01.04.2018. do 30.10.2018. godine isplati i to: na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 16.999,25 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 5.572,92 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine i na ime naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 14.490,67 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 4.704,58 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužilji GG iz ... za period od 01.04.2018. do 24.09.2020. godine isplati i to: na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 95.861,75 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 21.311,31 dinar na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine i na ime naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 67.792,67 dinara, sa zateznom kamatom od 11.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 14.725,64 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 10.11.2021. godine. Stavom šestim izreke, tužena je obavezana da tužiljama na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 152.500,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom sedmim izreke, oslobođene su tužilje obaveza plaćanja troškova sudskih taksa.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 2384/22 od 22.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1501/2021 od 01.03.2022. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pošto je potrebno ujednačavanje sudske prakse o pravu zaposlenih kojima se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u ustanovama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tužene ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su, u utuženim periodima bile u radnom odnosu kod tužene i to: tužilja AA od 30.08.2018. do 31.03.2021. godine; tužilja BB od 01.04.2018. do 31.03.2011. godine; tužilja VV od 01.04.2018. do 30.10.2018. godine i tužilja GG od 01.04.2018. do 24.09.2020. godine, tako što su sve tužilje bile raspoređene na radno mesto „...“ sa koeficijentom za obračun i isplatu plate od 6,83. Tužena je tužiljama, u utuženim periodima, obračunavala i isplaćivala osnovnu platu, množenjem osnovice koju objavljuje Vlada RS koeficijentom radnog mesta, u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama. Pošto je dobijeni proizvod (osnovice i koeficijenta radnog mesta) za svaki mesec utuženog perioda, bio niži od iznosa minimalne zarade, tužena je tužiljama vršila dopunu plata do iznosa minimalne zarade a u obračunskim listama nije iskazivala troškove za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao posebnu obračunsku stavku. Visina naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, utvrđena je na osnovu prisustva tužilje na radu i primenom najpovoljnijih parametara u uporednim važećim kolektivnim ugovorima u Republici Srbiji za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilja usvojili i tuženu obavezali da im naknadi troškove za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u toku rada, u utuženom periodu, nalazeći da je tužena tužiljama u čitavom spornom periodu isplaćivala zaradu u visini važeće minimalne zarade, pa su zaključili da im naknada za ishranu i regres nije isplaćena a da je parametar koji je sudski veštak ekonomsko-finansijske struke primenio pri obračunu ovih naknada, najbliža i najobjektivnija parametrima koji su propisani pojedinačnim kolektivnim ugovorima za javne službe u koje, pored tužene kao ustanove u oblasti zdravstva, spadaju i javna preduzeća, kao budžetski korisnici imajući u vidu da se zaposleni u komunalnim delatnostima finansiraju na isti način kao i zaposleni u zdravstvu, odnosno najpribližnije tome.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 95/2018), u odredbi člana 105. stav 3. propisuje da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tačke 4. i 5, člana 118. stav 1. tačke 1. do 4, člana 119, člana 120. tačka 1. i člana 158. tog zakona.

Prema odredbi člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. istog zakona, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način i na regres za korišćenje godišnjeg odmora, a visina troškova iz stava 1. tačka 5. tog člana, mora biti izražena u novcu (stav 2).

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/2001... 21/2016), propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, pored ostalih i za zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Prema odredbi člana 4. stav 1. tog zakona, koeficijent plate izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a prema stavu 2. istog člana zakona, koeficijent sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Odredbom člana 91. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 96/2019 i 58/2020), propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom i ovim ugovorom (stav 1). Plate se utvrđuju na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodatka na platu, obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate i dela plate po osnovu radnog učinka, u skladu sa zakonom (stav 2).

Dakle, na zaposlene koji platu ostvaruju prema Zakonu o platama u državnim organima i javnim ustanovama, primenjuju se parametri koji su unapred određeni od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija i odnosi se na sve zaposlene na identičan način, pa i u pogledu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Regulativa obračuna i isplate plata u ustanovama nije istovetna regulativi obračuna i isplate zarade prema pravilima koja se primenjuju u opštem radno-pravnom režimu, jer pojam zarade u određenim radnim sredinama i plate nema jedinstveno značenje, što se direktno odražava na različitost uslova, načina i obima prava na naknadu predmetnih troškova. Obračunom plate zaposlenima u ustanovama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, primenom posebnog zakona i opšteg akta, zaposleni na određenim radnim mestima sa najnižim koeficijentom, primaju platu u nižem iznosu od minimalne zarade i u toj situaciji vršena je isplata plate do visine vrednosti minimalne zarade. Međutim, isplatom plate u visini vrednosti minimalne zarade ne aktiviraju se pravila opšteg radno-pravnog propisa, prema kome zaposleni koji u skladu sa zakonom ostvaruje pravo na isplatu minimalne zarade ima pravo na uvećanu zaradu i naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u smislu odredbe čl. 108. i 118. Zakona o radu. Gore navedeni posebni propisi ne predviđaju pravo na naknadu za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora posebnom normom jer su ove naknade obuhvaćene i sadržane u koeficijentu za obračun plata (član 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama), što znači da se ista ostvaruju kroz obračun i isplatu plata, usled čega nema ni osnova (upućujućih normi) da se primenjuju parametri iz važećih kolektivnih ugovora za zaposlene u javnim preduzećima. Stoga, prema sadržaju navedenih posebnih zakona, nema pravne praznine po pitanju prava na isplatu naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, zbog čega nema ni uslova za supsidijernu primenu Zakona o radu (član 2. Zakona o radu), što znači da je tužbeni zahtev tužilja neosnovan.

Pošto tužilje nisu uspele u ovom postupku, ne pripada im pravo na naknadu troškova postupka, a dužne su da tuženoj, na osnovu odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, naknade troškove koji su joj bili potrebni radi vođenja ove parnice, u smislu odredbe člana 154. istog zakona i to na ime angažovanja punomoćnika – advokata za zastupanje na tri održana ročišta po 10.500,00 dinara i za sastav revizije 18.000,00 dinara, prema opredeljenom zahtevu a na osnovu važeće Advokatske tarife.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a odluku kao u stavu trećem izreke, primenom odredbe člana 165. stav 2. istog Zakona.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić