.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3872/2019
24.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ... i MM iz ... čiji su zajednički punomoćnici Miloš Mandić i Ivan Janjušević, advokati iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“, Ogranak Tent, Beograd - Obrenovac, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1079/18 od 16.01.2019. godine, u sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1079/18 od 16.01.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1079/18 od 16.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3314/14 od 26.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im isplati na ime neisplaćene razlike zarade nastale pogrešnim obračunom uvećane zarade za smenski rad pojedinačne iznose za period bliže određen ovim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 65.280,00 dinara.
Dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3314/14 od 22.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im na ime neisplaćene zarade nastale pogrešnim obračunom uvećanja zarade za rad u smenama za 2007. godinu izvrši isplatu u ukupnom iznosu od 60.376,34 dinara svakom tužiocu u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tuženi da im na ime neisplaćene razlike zarade nastale pogrešnim obračunom uvećanja zarade za rad u smenama za 2007. godinu izvrši uplatu iznosa od po 55.659,16 dinara u pojedinačnim iznosima i za period bliže određen ovim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev u kom su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im na ime neisplaćene razlike zarade nastale pogrešnim obračunom uvećanja zarade za rad u smenama za 2007. godinu isplati po 81.589,66 dinara, u pojedinačnim iznosima za period bliže određen u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa, pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1079/18 od 16.01.2019. godine, odbijene su žalbe tužilaca kao neosnovane i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3314/14 od 26.05.2017. godine i dopunska presuda od istog suda od 22.01.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 78/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za primenu instituta posebne revizije nisu ispunjeni, budući da pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni čl. 8. i 108. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. U pobijanim presudama nižestepenih sudova, izražen je pravni stav da je rad u smenama tužilaca vrednovan kroz osnovnu zaradu, pa kako je tuženi u spornom periodu isplatio tužiocima uvećanu zaradu za rad u smenama kroz osnovnu zaradu, tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade do 26% od osnovne zarade je odbijen, primenom odredbe člana 108. Zakona o radu. Pravni stav izražen u pobijanoj presudi u skladu je sa pravnim shvatanjem, izraženim u odlukama revizijskog suda Rev2 1836/17 i Rev2 3039/17, u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao što je konkretan. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 78/18), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 03.02.2006. godine radi isplate uvećane zarade za rad u smenama. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog tužioca koji nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. Zakona o parničnom postupku, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog tužioca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
