Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, najpre na poslovima ..., a potom na poslovima ... . Tužiocu je rešenjem tuženog od 19.05.2020. godine utvrđeno pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2019. godinu u trajanju od 20 dana počev od 01.06.2020. godine zaključno sa 26.06.2020. godine, s tim što je po tom rešenju bio dužan da stupi na rad 27.06.2020. godine. Zbog nastupanja razloga za privremenu sprečenost za rad tužioca prekinuto je korišćenje godišnjeg odmora po navedenom rešenju, pa je tužilac od 22.06.2020. godine do 21.07.2020. godine bio privremeno sprečen za rad. Potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad tužilac je dostavio tuženom poštom 24.06.2020. godine, a nije u roku od 24 časa od nastupanja razloga o sprečenosti za rad obavestio neposrednog rukovodioca. Po prestanku razloga za privremenu sprečenost za rad tužilac u periodu od 22.07.2020. godine do 28.07.2020. godine (ukupno pet radnih dana) nije dolazio na posao kod tuženog niti je o razlozima nedolaska obavestio poslodavca smatrajući da je u tom periodu nastavio da koristi preostalih pet radnih dana godišnjeg odmora za 2019. godinu, koje nije u celosti iskoristio po rešenju poslodavca od 19.05.2020. godine. Tužiocu je potom rešenjem tuženog određeno korišćenje prvog dela godišnjeg odmora za 2020. godinu, u periodu od 29.07.2020. godine do 11.08.2020. godine, ali je tužilac u toku trajanja odmora ponovo otvorio bolovanje 06.08.2020. godine. Rešenjem tuženog P 126 od 03.09.2020. godine tužiocu je otkazan aneks ugovora o radu (prečišćen tekst ugovora o radu) od 11.03.2015. godine sa izmenama od 26.11.2019. godine do 24.07.2020. godine na osnovu člana 175. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, zbog povrede radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu – nepoštovanje radne discipline u pogledu neopravdanog odsustvovanja sa rada u vezi člana 11. stav 1. tačka 3. alineja B ugovora o radu (ako zaposleni u toku meseca dva puta neopravdano izostane sa rada ili 3 radna dana u periodu od 100 dana) i alineja V ugovora o radu (ako u roku od 24 časa ne obavesti odgovarajućeg zaposlenog o sprečenosti dolaska na rad). U obrazloženju pobijanog rešenja, između ostalog, navedeno je da tužilac u periodu od 22.07.2020. godine do 28.07.2020. godine (ukupno pet radnih dana) nije dolazio na posao niti se javio pretpostavljenima; da je potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad dostavio tuženom 24.06.2020. godine ali je propustio da u roku od 24 časa obavesti odgovornog zaposlenog (neposrednog rukovodioca BB predradnika u RJ Čačak) o sprečenosti dolaska na rad odnosno nastupanju privermene sprečenosti za rad; da je tužiocu u periodu od 29.07.2020. godine do 11.08.2020. godine omogućeno korišćenje prvog dela godišnjeg odmora za 2020. godinu; da je 11.08.2020. godine kada ga je telefonom pozvao predradnik RJ Čačak BB kako bi mu uručio radni nalog i obavestio ga gde bi trebalo da počne da radi narednog dana, 12.08.2020. godine, tužilac istog obavestio da je počev od 06.08.2020. godine privremeno sprečen za rad i da je otvorio bolovanje; da je tužilac upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu upozorenjem ... od 11.08.2020. godine i dopunom upozorenja ... od 14.08.2020. godine kao i da se tužilac izjasnio na navode iz upozorenja i dopune upozorenja uz dostavljeno mišljenje Sindikata „Telekoma Srbije“ čiji je član tužilac.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, na oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi odbili zahtev za poništaj osporenog rešenja kao nezakonitog, uz pravilan zaključak da je u konkretnom slučaju obrazovan otkazni razlog, nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, na kome je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zasnovano.

Članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu ( „ Sl. Glasnik RS “ broj 24/05 .... 95/18) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 180. stavom 1. istog zakona propisao je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok stavom 2. da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana, poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ugovorom o radu sa Aneskom II od 24.07.2020. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, članom 11. stav 1. tačka 3. propisano je da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i to ako u toku meseca dva puta neopravdano izostane sa rada ili tri radna dana u periodu od 100 dana (alineja b).

Korišćenje godišnjeg odmora, zavisi od odluke poslodavca i organizacije procesa rada, iz kog razloga godišnjni odmor prekinut zbog privremene sprečenosti za rad zaposleni ne može samoinicijativno nastaviti po prestanku bolovanja. U takvoj situaciji, zaposleni je dužan da se po prestanku privremene sprečenost za rad obrati i javi poslodavcu radi utvrđivanja vremena korišćenja preostalog dela godišnjeg odmora (član 75. Zakona o rad u vezi člana 192 stav 1 istog zakona.).

Kako je u konkretnom slučaju tužilac nakon prestanka privremene sprečenosti za rad, samoinicijativno nastavio da odsustvuje sa rada pet radnih dana, u periodu od 22.07.2020. godine do 28.07.2020. godine (pet radnih dana), iako je bio svestan odnosno iako je morao znati da takvo postupanje, suprotno zakonu i aktu poslodavca, predstavlja radnu nedisciplinu, a odsustvo sa rada u navedenom periodu čini neopravdanim, to je i po oceni Vrhovnog suda, na strani tužioca obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu koji mu je osporenim rešenjem stavljen na teret. Naime, ponašanje zaposlenog protivno navedenim uspostavljenim pravilima pod kojima se odsustvo sa rada smatra opravdanim, o kojima je morao znati i bio dužan voditi računa, predstavlja akt kršenja radne discipline i dovoljan i opravdan razlog za otkaz od strane poslodavca, pa ukazivanje revizije na okolnost da je tužilac smatrao da nastavlja ranije odobreni godišnji odmor po rešenju tuženog od 19.05.2020. godine i da je tuženi trebalo da ga obavesti o nastupanju drugačijeg statusa u slučaju propuštanja obraćanja poslodavcu kao u konkretnom slučaju, ne predstavljaju izvinjavajuće okolnosti koje bi bile od uticaja na postojanje otkaznog razloga.

Imajući u vidu izneto, kao i da je donošenju osporenog rešenja pravilno prethodilo pismeno upozorenje tužiocu u smislu člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je formalno i sadržinski zakonito, zbog čega je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad pravilno nižestepenim odlukama odbijen kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, smatrajući da ostalim navodima revizije nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković