Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu sadržine kao u izreci ove presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog pred drugostpenim sudom.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je drugostepeni sud učinio povredu postupka predviđenu članom 407. stav 1. tačka 5. ZPP, odlučujući o datumu prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme 01.08.2018. godine. Nakon ovog ugovora, stranke su zaključile više aneksa ugovora o radu na određeno vreme, poslednji 29.06.2019. godine, kojim je produženo važenje ugovora o radu najkasnije do 31.07.2019. godine. Tužilac je nakon tog datuma nastavio da radi, bez prekida kod tuženog do 30.09.2019. godine. Dana 27.09.2019. godine, tuženi je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa, sa danom 30.09.2009. godine, usled isteka roka na koji je radni odnos zasnovan. Tuženi je priznao tužbeni zahtev u delu kojim je tražen poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa od 27.09.2019. godine, pa je u toku ove parnice pravnosnažnim delom presude prvostepenog suda P1 365/19 od 11.05.2021. godine, poništeno rešenje tuženog od 27.09.2019. godine. Nepobijanim delom drugostepene presude, tuženi je obavezan da tužiocu, umesto vraćanja na rad isplati naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Prvostepeni sud, pozivom na odredbe člana 37. Zakona o radu odbija zahtev za utvrđenje da je radni odnos na određeno vreme tužioca prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 01.08.2018. godine. Po stanovištu tog suda, na osnovu odredbe člana 3. stav 1. ZPP, nije bilo uslova za usvojanje postavljenog tužbenog zahteva, pošto je u konkretnom slučaju preobražaj radnog odnosa mogao da nastupi najranije istekom petog dana u odnosu na poslednji dan radnog odnosa po zaključenom ugovoru o radu na određeno vreme.

Drugostepeni sud, polazeći od pravilno utvrđenih činjenica i merodavnog materijalnog prava koje je primenio i prvostepeni sud, nalazi da je radni odnos tužioca prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 06.08.2019. godine, pa postavljeni tužbeni zahtev zbog prirode spornog odnosa delimično usvaja, a odbija za vremenski period od 01.08.2019. godine koji je označen kao datum preobražaja do 06.08.2019. godine.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je pobijanim delom presude usvojio osnovan deo postavljenog tužbenog zahteva za preobražaj radnog odnosa.

U toku parnice doneta je pravnosnažna presuda o delu tužbenog zahteva za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa od 27.09.2019. godine, a nepobijanim delom drugostepene presude tužiocu je dosuđena i naknada štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa umesto vraćanja na rad. U kontekstu donetih odluka, kao i utvrđenih činjenica, nije otpao pravni interes tužioca da sud celovito odluči o traženoj sudskoj zaštiti po tužbi podnetoj 13.11.2019. godine, pa su neosnovani navodi revidenta da nije bilo procesnih uslova za donošenje meritorne odluke u delu koji je predmet pobijanja.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18) propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje napred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanja određenog događaja za vreme trajanja tih potreba. Odredbom stava 6. istog člana zakona propisano je, između ostalog, da ako je zaposleni ostao da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na određeno vreme.

Sa polazištem na navedene odredbe, drugostepeni sud je pravilno zaključio i odlučio da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 06.08.2019. godine, a da je postavljeni tužbeni zahtev u ovom delu neosnovan za period od 01.08. do 06.08.2019. godine.

Ovakvim odlučivanjem nije prekoračen tužbeni zahtev u smislu člana 3. stav 1. ZPP, kako se to revizijom neosnovano ukazuje, pošto je tužbeni zahtev formulisan tako da omogućuje odlučivanje o preobražaju radnog odnosa svakog kasnijeg datuma nakon onog koji je označen u postavljenom zahtevu.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković