Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 139/22 od 14.07.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Višeg suda u Subotici P1 6/19 od 26.10.2021. godine, tako što je zahtev tužene za naknadu troškova postupka preko iznosa od 510.641,00 dinar odbijen. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se u preostalom delu žalba tužioca odbija i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđuje. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi člana 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije, Vrhovni sud je našao da tužiočeva revizija u odnosu na odluku o zahtevu za zaštitu od diskriminacije nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačaka 1, 5, 9. i 12. stava 2. navedenog člana nisu zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP), a ne postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 8. zato što stranke nisu bile onemogućene da u postupku upotrebljavaju svoj jezik i pismo. Nisu osnovani navodi revidenta o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenoj u drugostepenom postupku, jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio ili propustio da primeni neku procesnu odredbu, a što je uticalo ili moglo uticati na pravilnost odluke o žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene od 1996. godine. Radni odnos tužioca prestao je rešenjem o otkazu ugovora o radu od ...2014. godine zbog učinjene povrede radne obaveze predviđene članom 142. stav 1. alineja 1. Kolektivnog ugovora tužene – neopravdanog izostanka sa rada dva uzastopna radna dana. Tužilac je u vreme prestanka radnog odnosa obavljao poslove ... radnika za ..., po osnovu aneksa ugovora o radu od ...2013. godine. Spor za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu pravnosnažno je okončan povlačenjem tužbe, saglasno vansudskom poravnanju koje su stranke zaključile ...2014. godine.

Tužilac je podnetom tužbom u ovom sporu tražio zaštitu od diskriminacije po osnovu seksualnog opredeljenja, tvrdeći da su iz tog razloga vršene izmene ugovora o radu i da mu je uskraćivano pravo na rad – nije mu dozvoljavano da radi.

Ocenom izvedenih dokaza, prvostepeni sud je zaključio da tužilac nije učinio verovatnim diskriminatorsko postupanje tužene po osnovu ličnog svojstva navedenog u tužbi, i zbog toga je odbio tužbeni zahtev kojim je tražena zaštita od diskriminacije. Drugostepeni sud je odbio tužiočevu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o tom zahtevu, nalazeći da je nižestepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i da nema pogrešne primene materijalnog prava.

Po nalaženju Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Iz utvrđenih činjenica ne može se do nivoa verovatnoće utvrditi da je tužilac bio diskriminisan po osnovu seksualnog opredeljenja, kao jednog od ličnih svojstava nabrojanih u članu 2. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, na način koji tužilac navodi – izmenama ugovorenih uslova rada, odnosno onemogućavanjem da obavlja svoje poslove. Zbog toga nisu osnovani revizijski navodi da je pogrešno primenjen član 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je zato na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da je spor za zaštitu od zlostavljanja na radu radni spor i da se u tom sporu, ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak (član 29. stav 4. i 5.). Navedenim zakonom nije propisano da je revizija dozvoljena protiv pravnosnažne presude donete u sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu, a prema odredbi člana 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Sledstveno izloženom, imajući u vidu i vrednost predmeta spora od 3.310.000,00 dinara određenu u tužbi – nižu od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu na dan podnošenja tužbe, tužiočeva revizija protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o zahtevu za zaštitu od zlostavljanja na radu, nije dozvoljena.

O tužiočevoj reviziji u tom delu nije potrebno odlučivati ni na osnovu člana 404. ZPP (posebna revizija). U ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, a uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdale potrebu odlučivanja o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava, odredbe člana 29. stav 1. u vezi sa odredbama članova 14. stav 2. i 22. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojima je propisan prekluzivni rok za podnošenje tužbe za zaštitu od zlostavljanja na radu.

Sa svega navedenog, na osnovu članova 404. i 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom i trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković